Druženje sa Džonom Lenonom i Joko Ono

Tog osmog decembra, 1980. godine, američki novinar i urednik magazina Rolling Stone, Džonatan Kot otišao je na spavanje oko pola jedanaest.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Bookvar
Foto: Bookvar

Nešto posle ponoći probudila ga je zvonjava telefona. Podigao je slušalicu i sa druge strane žice začuo uplakani glas svoje prijateljice.

„Da li si čuo vesti?“, pitala ga je.

„Kakve vesti?“, promrmljao je bunovno. „Spavao sam.“

„Ubili su Džona Lenona!“

Svega tri dana ranije Kot je intervjuisao Lenona za prvi broj časopisa u 1981. godini. Povod je bio izlazak novog albuma „Double Fantasy“ koji su zajednički uradili bivši Bitls i njegova supruga Joko Ono. Umesto intervjua, urednik časopisa zamolio je Kota da, kao omaž, napiše reportažu o onome što će se ispostaviti kao poslednji intervju.

Sa osećajem emocionalne obamrlosti novinar je užurbano preslušavao kasete na kojima je snimljen razgovor, izvlačio ono najbolje, i od toga stvarao omaž preminulom muzičaru. Jednu od pet hiljada posveta koje su objavljeni u to vreme.
Već u nedelju, 14. decembra, stotine hiljada ljudi širom sveta odazvalo se pozivu Joko Ono da, u 14 časova po istočnom standardnom vremenu, održe desetominutno tiho bdenje. U Sjedinjenim Državama oko osam hiljada radio stanica prekinulo je emitovanje na deset minuta, trideset hiljada ljudi okupilo se u Liverpulu, a Kot je sa nekolicinom svojih prijatelja počast odao u Central parku u kome se okupilo oko četvrt miliona duša.

Više nije imao snage da ponovo sluša trake sa poslednjim razgovorom. Napisao je omaž, ali razgovor nikada nije transkribovao jer je imao osećaj da će se, ako ponovo bude čuo Lenonov glas, previše uznemiriti. Trake je stavio na dno ormara i trudio se da potpuno zaboravi na njih.

Tek se tri decenije nakon toga ponovo setio tih kaseta. Sinulo mu je da bi tog devetog oktobra 2010. godine Džon Lenon napunio sedamdeset godina.

Pomislio je da je vreme zacelio rane i da bi sada mogao da potraži kasete. Očekivao je da će biti ili ubuđale ili veoma oštećene. Posle pola sata, nekako je uspeo da ih pronađe. Bile su povezane gumicom i, kako će kasnije utvrditi, neoštećene.

Nedelju dana kasnije započeo je proces skidanja stenograma sa traka. Od početka do kraja. Ceo razgovor zauzeo je čak tri beležnice standardne veličine.

Bilo je potrebno deset dana da se ceo proces okonča i taj stenogram bio je početna tačka za nastanak knjige „Dani koje ću pamtiti – Druženje sa Džonom Lenonom i Joko Ono“. Ovu knjigu u srpskom prevodu Nade Donati objavila je izdavačka kuća Službeni glasnik. U pitanju je posveta prijateljstvu koje je trajalo četrdeset i pet godina. Prijateljstvo koje je započelo nekoliko godina pre nego što je Kot, 1968. godine, uradio prvi intervju sa Lenonom. Poznanstvo je započelo pet godina ranije, jednog prohladnog njujorškog jutra, tokom prvog semestra Kotove apsolventske godine na Kolumbiji. Probudio ga je radio sa satom. Želeo je da ukrade još nekoliko minuta sna, čak i po cenu da zakasni na čas iz teorije skupova, te je odlučio da isključi radio. Ali baš kada mu je ruka krenula ka dugmetu aparata, začuo se muški glas koji je uzviknuo „Jedan – dva – tri – Uf!“

A onda je krenulo: „Imala je samo sedamnaest godina, ako znaš na šta mislim…“

I to je bilo to. Pesma „I Saw Her Standing There“ je bila poziv za večno druženje.

Tokom dvanaest godina ličnog poznanstva sa slavnim Bitlsom, Džonatan Kot je uradio nekoliko intervjua sa njim i sa Joko Ono, izlazio sa njima na večere ili učestvovao u nekim njihovim umetničkim projektima.

Mesto u ovoj knjizi našli su delovi intervjua, uključujući i onaj koji je 2012. godine, Joko Ono dala specijalno za ovu knjigu, kao i integralni poslednji intervju sa Lenonom, ali i brojne anegdote sa snimanja, večera, integralna verzija profila Joko Ono, delovi raznih drugih intervjua koje je Kot uradio sa Lenonom i njegovom suprugom. Takođe je tu i nekoliko novih i zanimljivih informacija, kao što je, na primer, priča o tome da je Joko Ono išla u školu sa Jukiom Mišimom.

U pitanju je knjiga u kojoj autor pokušava da nam prikaže Lenona i Ono kao pojedince, samostalne umetnike, ali i ljubavnike. Takođe je i razglednica, kroki crtež, posveta iz pera jednog savremenika na doba koje je prošlo, kao i vrednostima, ali i zabludama koje su dominirale tadašnjim društvom.
Posebnu draž ovom izdanju daju i fotografije iz privatne arhive kao potpuno novi materijal.
Ovo nije sveobuhvatna istorija Bitlsa ili Lenona, već novi pogled na ono što su Lenon i Joko Ono imali da kažu, neka drugačija, intimnija, perspektiva na njihov složen, dinamičan jedinstven odnos.

Piše: Milan Aranđelović

www.bookvar.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 4 idi na stranu