Vlada Arsić preporučuje tri dela ovih domaćih autora

Umetnost ili umeće življenja najviše se ogleda u tome da se iz svake, pa i najgore situacije izvuče ono najbolje. Zato se pisac Vlada Arsić nada da ćemo iz karantina svi izaći bolji nego što smo bili – fizički spremniji i mentalno oštriji.

Izvor: B92
Podeli
Foto: depositphotos/Ivankmit
Foto: depositphotos/Ivankmit

Vreme najduže izolacije u kojoj smo sami sa sobom donelo je dovoljno vremena koje nam je uvek nedostajalo da pročitamo ‘’baš tu’’ knjigu, ili pogledamo ’’baš taj film’’. Sada nemamo izgovor, pa čak ni pitanje šta je dobro da se pročita u ovakvim danima nije dovoljno validno. Jer vam upravo tu dilemu razrešava autor knjige ‘’Osinje gnezdo“ Vlada Arsić.

''Preporučiću dela domaćih autora, a s obzirom na to da se i sam bavim romansiranom istorijom, ne zamerite što će i ovog puta dominirati upravo ta tema.

Najpre, ko drugi nego Ivo Andrić? Šta god njegovo da pročitate, bilo da je reč o pričama ili kapitalnim delima, upoznaćete našu prošlost na jedan prijemčiviji, zanimljiviji i znatno živopisniji način nego što to čine standardni udžbenici istorije. Ja vam predlažem da se opredelite za Andrićeve ’Romane’, i to one sabrane u jednoj knjizi, gde su ’Na Drini ćuprija’, ’Travnička hronika’, ’Prokleta avlija’. Tu ćete, između ostalog, saznati zašto balkanski narodi nikada nisu previše ljubili puteve. Retko su ih gradili, još ređe popravljali, zato što su bili uvereni, i često su bili u pravu, da im tim putevima ne dolazi dobro ni bilo kakva berićet, već mnogo češće razni osvajači, pljačkaši, bande i svakojako drugo zlo.

Zadržaću se na istoriji. Druga knjiga koju ću predložiti i koja je prilično aktuelna jeste roman Vuka Draškovića ’Aleksandar od Jugoslavije’, koja je izazvala i dosta kontroverzi. Zašto? Kad gotovo čitav vek slušamo ili čitamo najgore o jednom vladaru, a onda se pojavi nešto što celu tu priču okrene na tumbe, onda to izaziva pažnju. Mislim da je dobro što je ova knjiga izašla, zato što je kralj Aleksandar, po mom mišljenju, jedan od najoklevetanijih srpskih vladara, rame uz rame sa Vukom Brankovićem i kraljem Milanom Obrenovićem. Da je Vuk Drašković samo želeo da glorifikuje ili da vrši neku istorijsku reviziju lika i dela ovog vladara, onda bi pomenuo i da su na vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju istog trenutka prekinute sednice oba doma britanskog parlamenta, pozorišna predstava u Pragu, opera u Budimpešti i Beču i nije bilo nijedne relevantne zemlje u Evropi koja tih dana nije proglasila opštu nacionalnu žalost. Možete li da zamislite da smrt bilo kog lidera današnjih balkanskih zemalja izazove bilo kakvu posebnu reakciju u svetu?

I, na kraju, da relaksiram čitavu ovu situaciju, predlažem vam knjigu Bojana Ljubenovića ’Srbijo, Bog ti pomogo’. Reč je o dnevniku jednog seljaka. Knjiga je neizrecivo živopisna, beskrajno duhovita. Smejaćete se, sve dok jednog trenutka možda ne shvatite da se sve vreme smejete sebi, odnosno nama, da se smejete onome kakvi jesmo i kakvi ćemo, nažalost, ostati.

''Želim vam svako dobro i da iz ove situacije izađete zdravi i da se uskoro vidimo širom Srbije.“

strana 1 od 5 idi na stranu