"Handke - ljutiti mladić do poslednjeg udarca pera"

Poznati francuski pisac Patrik Beson, povodom reagovanja na dodelu Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu, kaže da postoje autori koji podižu buku i oni koji prave sopstvenu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA-EFE / Julien De Rosa
Foto: EPA-EFE / Julien De Rosa

Beson ističe da se rečenice Handkea vide uhom i da se ne piše olovkom, nego sluhom.

"Handkeove reči spore, slikovite, dirljive, brutalne, zadivljujuće, otvorene - omotavaju se oko čitaoca poput neotrovne zmije, osim kad reaguju na uvrede nanete Peteru zbog prijateljstva prema srpskom narodu i njegovim brežuljcima Bosne. Tako gde se on šeta", naveo je Beson u autorskom tekstu koje su objavile Novosti.

Autor ističe da je "u zastarelim prosrpsko-antisrpskim polemikama, Handke imao mali hendikep: one su nisu odvijale na nemačkom, jeziku koji njegovi protivnici ne govore, nego na francuskom, jeziku kojim on vlada, mada malo usporeno".

Biti veliki pisac ovenčan međunarodnim nagradama, prevođen u 50 zemalja, kaže Beson, to je ubitačni kliše kojim bi se dičio veliki broj ugaslih pisaca-dosadnjakovća.

"Svojim poluskrivenim vragolijama, uvrnutim izjavama (Ima previše autora policijskih romana, treba ih ubijati), svojom eruditskom nonšalancijom i smelošću iz nekog drugog sveta (prisustvovanje sahrani Slobodana Miloševića predstavlja jednu od tih ništa manje kritkovanih smelosti), Peter Handke ostaje ljutiti mladić, kakav pisac treba da bude do svog poslednjeg udarca perom, odnosno čekićem", naveo je Beson u autorskom tekstu.

strana 1 od 8 idi na stranu