Svetislav Basara: Nismo izvukli pouke

Osim autora, o knjizi su govorili Jelena Trivan, direktorka Službenog glasnika, Vladimir Abramović iz Instituta za javnu politiku, Petar V. Arbutina, direktor izdavačke delatnosti Službenog glasnika.

Nova knjiga Basare govori o prekrajanju istorije i zabludama koje su se o našim mitovima održale u narodu i u 21. veku.

Basara kaže da su Nato bombardovanje SR Jugoslavije i "proslava" vojne akcije "Oluja" i Hrvatskoj dva glavna društvenopolitička događaja u Srbiji u 21. veku.

"Verujem da nismo izvukli pouke iz onoga što je prethodilo tim događajima. Bombe jesu padale sa neba na Srbiju i Srbi jesu proterani iz Hrvatske, ali oba događaja se ovde prihvataju i razumeju kao kosmičke nepravde. Događaji koji su prethodili bombardovanju i proterivanju Srba iz Hrvatske ne opravdavaju ta dva događaja, ali se taj sled događaja uporno prećutkuje, što nije dobro", kazao je Basara.

Prema njegovim rečima, Slobodan Jovanović je još kasnih dvadesetih godina 20. veka uvideo gde to prećutkivanje vodi.

"Pitao je svog oca Vladimira, koji je bio savremenik ustaničke i postustaničke Srbije, čemu vodi takva istoriografija i percepcija realnosti i zašto su to radili, a on mu je odgovorio: 'Pa nismo imali od čega da počnemo'. To je ključna rečenica za kompoziciju ove knjige. Nisu imali od čega da počnu, jer je u Srbiji totalno izgubljen kontinuitet sa prošlošću", primetio je Basara.

Dodao je da, međutim, kulturni život Srba nije totalno zamro pod Turcima u tih "četiri stotine i kusur godina, koje smo povećali na pet stotina".

"Stvaralo se i živelo u zajednicama Srba u Austrougarskoj, Trstu, Vlaškoj...Pisalo se tamo i objavljivalo. Bilo je i tada znamenitih Srba kao što je Mehmed-paša Sokolović. Vremenom se gubilo saznavanje šta je stvarno, šta iluzorno, šta se događalo, a šta izmaštavalo...To je dovelo do nesnalaženja u današnjem svetu, koji postaje sve neprijateljskiji, a mi se još uvek vrtimo oko pitanja da li je Vuk Branković bio izdajnik ili nije...", kazao je Basara i na to dodao: "Naravno da nije".

"Ali to što je dokazano uopšte ne znači da i danas 90 procenata ljudi u Srbiji ne misli da je on prokletinja", rekao je Basara, te naveo da njegova knjiga nastavlja dugačak niz sličnih štiva poput dela Svetozara Markovića ili Slobodana Jovanovića.

"Postoji značajan otpor pseudomitologiji", zaključio je Basara.

Jelena Trivan je napomenula da je po dolasku u "Službeni glasnik" jedna od njenih ideja bila da se stari urednici koji su ovoj izdavačkoj kući doneli najviše uspeha, vrate.

"Oni su se vratili, pojačani sa nekoliko imena, a među njima je bio i Svetislav Basara. On je sada ovde u svojstvu autora, ali i urednika u Službenom glasniku. Dobro je imati Basaru u Službenom glasniku, jer on polemiše sa istorijom i mitovima, voli da otvara nove teme, da zadire u tabue...", kazala je Jelena Trivan.

Ona je dodala da Basara u novoj knjizi polemiše sa srpskom istorijom i srpskim mitovima.

"Pred nama je knjiga o kojoj su mnogi imali stav pre nego što su je pročitali. Basara u svojoj novoj knjizi zapravo pokušava da kaže da srpska istorija boluje od zloupotrebe činjenica, od izmene mitova, od naknadne dorade istorografskih pojmova zarad političke želje i volje. Ono sa čime moramo kao društvo da se suočimo je da pogledamo istoriju na tačan i istinit način i da se oslobodimo mitova, koji su nam draži od istine", kazala je Jelena Trivan.

Za nju nema dileme da Basara poručuje novom knjigom da odsustvo smisla u jednom društvu rađa besmislene ličnosti, ideje i ideologije.

Vladimir Abramović je kao istoričar podsetio da se autor uhvatio u koštac sa nezahvalnim i komplikovanim temama o kojima naša javnost nerado govori.

Petar V. Arbutina je rekao da je nova Basarina knjiga pouzdan vodič kroz sve naše sputanosti, kroz sve naše zablude i sve ono što nemamo snage i volje da prihvatimo.

"Basara je napisao dobru, zanimljivu i krajnje neobičnu knjigu", kazao je Arbutina.