"Jugoslavija u senci rata" Džona Pola Njumena

"Istražujući kulturu pobede i poraza na prostoru Jugoslavije nakon Prvog svetskog rata, prof. Džon Pol Njumen suočio se sa istorijski skrajnutim dokumentima koje su prekrile velike teme i događaji", kazala je Gordana Milosavljević Stojanović.

Ona je navela da "novostvorena država u čijim granicama su se našli pobednici i poraženi, nije imala dovoljno kapaciteta da se izbori s unutrašnjim problemima koji su nastali ujedinjenjem, ali i koji su bili nasleđeni iz Austrougarske i balkanskih ratova".

"Krhka i ratom opustošena Kraljevina Jugoslavija, pod teretom je gradila svoj politički i pravni sistem usmeravajući energiju na međunarodne odnose, dok su njeni građani očekivali brži i pravedniji boljitak za sebe. Pobednici i poraženi u istoj državi nisu delili iste vrednosti; političke partije zahteve gradjana podredile su svojim interesima, a ekstremisti nezadovoljstvo naroda usmerili ka nacionalnoj netrpeljivosti", podvukla je urednica.

Prema njenim rečima, "turbulentne političke prilike, međupartijski sukobi i diktatura doprineli su da se jaz među pobednicima i poraženima produbljuje u godinama izmedju dva rata, eskalirajući kroz ponovni sukob obeležen osvetom i zločinima poraženih u Velikom ratu. Kao neutralni posmatrač, prof. Njumen u knjizi analizira zaostavštinu Prvog svetskog rata čije posledice do danas nagrizaju Evropu i kreiraju geopolitičke prilike na Balkanu, nudeći pogled iskosa na našu prošlost".

Njumen u predgovoru ističe da je ovo kritički pristup prošlosti, kao što svi istorijski spisi i tumačenja treba da budu.

"Polazište mog istraživanja počivalo je na želji da se bolje razumeju razlozi zbog kojih je Kraljevina Jugoslavija bila suočena s toliko mnogo teškoća u stvaranju integrisane i funkcionalne političke i nacionalne kulture. Verujem da su veoma različita iskustva pojedinih delova njenog stanovništva tokom Prvog svetskog rata bila koren mnogih nedaća. To je, smatram, problem koji se kroz istoriju iznova javlja u većini zemalja koje su pokušale da pomire razjedinjena ratna nasledja", navodi autor.

U ovoj knjizi sam, dodaje on, nastojao da identifikujem pomenute probleme, kao i da promislim na koji način nasilje i podele jednog rata, u datim okolnostima, mogu da izbiju na površinu u narednim ratovima.

"U rasvetljavanju ove teme predstoji još posla, posebno u vezi s onim što je poslednje navedeno, a ja se nadam da će moja knjiga makar da uzrokuje diskusiju, raspravu, čak i neslaganje", napisao je Njumen u predgovoru knjige koju je u Velikoj Britaniji objavila ugledna izdavačka kuća "Kembridž juniverziti pres".

Šarenac je naglasio da se "Njumen veoma ozbiljno bavio temom koju je odabrao i zahvaljujući odličnom znanju srpskog jezika mogao je da čita arhivsku građu svih bivših republika SFRJ".

On je, istakao je Šarenac, pomno istražio šta se događalo tokom Velikog rata sa srpskim i hrvatskim seljacima i civilima, i detaljno je istražio kako je došlo do neprijateljstva između dva srodna naroda koji je došao do izražaja tokom Drugog svetskog rata.

Šarenac je ocenio da je Njumenova knjiga dragoceni doprinos građi o narodima Jugoslavije tokom prvog i drugog svetskog rata i redak pogled sa strane o našim narodima tokom 20 veka.

Prevodilac dr Dmitar Tasić je istakao da je knjiga izuzetno kvalitetno napisana i da je tokom prevođenja uživao u autorovom specifičnom pristupu temi koju je obrađivao. "Knjiga priča o ljudima koji su doprineli stvaranju Jugoslavije i kako je ta država funkcionisala, a ja sam mu, kao istoričar po obrazovanju, pomogao da ispravi neke greške", kazao je Tasić.

On je pohvalio Njumena da je prišao istorijskoj građi na savremeni način, da bude zanimljiva najširoj čitalačkoj publici i da knjiga poput ove imaju sve veći broj čitalaca.