"Nigde u svetu klasici nisu na vrhovima lista najčitanijih, pa ni kod nas"

Koje knjige privlače najviše pažnje publike u Srbiji i koji društveni procesi uslovljavaju to interesovanje kod ljudi, za Tanjug govore značajni pisci čije se knjige rado čitaju.

Nagrađivani pisac i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Mihajlo Pantić kaže da kao i drugde u regionu, pa i u Evropi, najviše se čitaju knjige koje pretenduju da budu prihvaćene kao književnost, a zapravo su štivo za dokolicu i razbibrigu.

"Nigde u svetu klasici nisu na vrhovima lista najčitanijih knjiga, pa je tako i kod nas. Humanistika je svuda u defanzivi, akademski formulisana estetika postoji samo u institucijama zaduženim za sistematsku brigu o obrazovanju i kulturi. Ostalo je premrežila nepregledna produkcija "izvandrednih" naslova praćenih odgovarajućom reklamom, velike knjižare su postale samoposluge nalik svim drugim radnjama u tržnim centrima", kaže Pantić.

On napominje da se tiraži knjiga domaćih pisaca, izuzimajući dobitnika NIN-ove nagrade, ne mogu se ni izbliza porediti sa mahom prosečnim delima prevedene književnosti.

"Ukratko, u Srbiji se zbog glavobolno duge tranzicije sa neizvesnim završetkom samo drastičnije ponavlja proces koji je odavno dovršen u zapadnom svetu. Knjige više nemaju društveno korektivnu moć, več su kao i sve drugo puka roba namenjena tržištu - što većem, to boljem. Pa će i ovde, kao i drugde, Koeljo uvek biti čitaniji od Rastka Petrovića ili Voje Čolanovića", kazao je Pantić.

Tuševljaković, koji je 2017. dobio Evropsku nagradu za književnost i važi za jednog od najperspektivnijih pisaca u Srbiji, primećuje da knjiga sve više postaje ukrasni predmet u kući.

"Nije lako reći šta se u Srbiji čita, jer ljudi jedni drugima poklanjaju knjige kao artefakte. Pitanje je ko ih, kada i koliko stvarno uzme u šake. Poznajem mnogo ljudi koji cele godine kupuju knjige sa idejom da će u toku godišnjeg odmora pročitati neku od njih. Dakle jako je teško proceniti šta se najviše čita u Srbiji", rekao je Tuševljaković.

On je naglasio da se u Srbiji najviše kupuje prevodna književnost, strani bestseleri, knjige poznatih ličnosti iz želje da se još malo zaviri u njihovu privatnost.

"Dobro je da se kupuju i nagrađene knjige jer informacija o njima stigne do najšire publike. Kod nas se dosta kupuje i istorijski roman iz želje da istorijski roman tumači sadašnjost, zatim imamo porast interesovanja kod mlađe publike za folklornu fantastiku i slovensku mitologiju. Povećao se i broj pisaca koji se bavi tom žanrovskom knjiuževnošću", konstatovao je Tuševljaković.

Za njega nema dileme da će knjiga, kakvu sada znamo, preživeti digitalno doba i sve agresivniju tehnoslošku revoluciju kojom smo okruženi.

"Preživeće lep predmet koji će svi želeti da imaju u kući. Internet radio postoiji već dugo, ali radio-aparati se i dalje proizvode i koriste. Oživljavanje vinilnih ploča je u toku. Preživeće knjiga na papiru", kazao je Tuševljaković.

Jasminka Petrović, koja spada među trenutno najznačajnije i najprevođenije pisce za decu, kaže da je čest slučaj da ljudi jedni drugima poklanjaju knjige tek tako, bez ideje o interesovanjima i potrebama onog koji te knjige dobija na poklon.

"Bez obzira na sve, dobro je poklanjati knjige, jer će ih pre ili kasnije neko ipak pročitati. Živimo eru vizuelnog spektakla i dobro knjiga dođe kao neki melem za ljudsku dušu", istakla je Petrović.

Ona uči decu da se od čitanja raste.

"Uvek govorim deci kroz različite radionice da su knjige izvor znanja, avanture, zabave. Knjige poput "Riko, Oskar, tajanstvene senke" Andreasa Štajhefela ili "Superuvce" Sisi Bel i "Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca" blagodatne su deci i odraslima", rekla je Petrović.