"Knjiga je preživela sve, preživeće i nove tehnologije"

Knjiga je knjiga svejedno da li je u digitalnom ili štampanom izdanju i preživeće izazove modernog doba i savremenih tehnologija, saglasni su Tanjugovi sagovornici, ali ne i da li se danas dovoljno čita.

"Kroz istoriju je najavljivana smrt knjige, kada su napravljene štamparske mašine, jer su prave knjige bile one koje se prepisuju, pa onda kada su se pojavili radio i televizija i internet. Knjiga je preživela sve to i preživeće i nove tehnologije. Sama njena forma je univerzalna i ne zavisi od tehnologije", smatra Dejan Stojiljković, autor romana "Konstantinovo raskršće" i "Olujni bedem".

Izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga "Službenog glasnika" Petar Arbutina naglašava da nema nikakve dileme da će knjiga uvek opstati.

"Istorijski gledano kroz mene kroz koje je knjiga prolazila od Gutenberga na ovamo, verovatno bi se pojavio neki splet društvenih okolnosti koji bi proglasio da knjiga više nije potrebna u ovom obliku ili je štammpati u tim tiražima, da možda ne treba da bude na papiru. To se nije dešavalo ne zato što nije bilo volje za to, nego zbog toga što je knjiga preveliki i presakralni artefakt kome ljudska pamet još ne može da dosegne, da ga podredi sebi bez obzira što ljudi stvaraju ono što mi iz ove perspektive istorijskog vremena zovemo knjigom", rekao je Arbutina Tanjugu.

Za sebe kaže da spada u manjinu klasičnih knjigoljubaca koji nisu protiv elektronske knjige koja ni na koji način ne ugrožava pismenost i napominje da se čak može reći da štampanje knjiga na papiru ugrožava šume.

"Kao narod smo skloni da imamo odbojnost prema tehničko-tehnološkim novotarijama, ali ako želite da se bavite knjigom ili kako je Vuk Karadžić rekao da 'pečatate knjige', onda u aktuelnom trenutku morate da osvojite sve aspekte postojanja knjige. Neće jedan izdavač, ako objavljuje i prodaje elektronske knjige, dovesti u pitanje svoj biznis i neće, recimo, prezirući elektroniku, koja jeste determinantna modernog doba, očuvati knjigu ovakvu kakva jeste", istakao je Arbutina.

Za direktorku Biblioteke grada Beograda Jasminu Ninkov knjiga je knjiga i ne pravi razliku između digitalnog i štampanog izdanja te 90 odsto onoga što čita, čita na komjuteru ili sa čitača, dok knjige koje joj znače čuva u štampanom izdanju.

Ninkov kaže da ne rezume izdavače koji su preplašeni plagijatima, jer se elektronska izdanja apsolutno kontrolišu, za razliku od fotokopiranja papira.

"Kada određeni pisac dobije značajnu književnu nagradu, nijedna biblioteka neće imati dovoljan broj primeraka da izda, ali ako ima elektronsku, a svaka elektronska knjiga ima apsolutnu zaštitu, može da podeli na hiljade kopija čitaocima", rekla je Ninkov, primetivši da u avionima ljudi masovno čitaju sa čitača, koji je manji, sadrži više knjiga, ima osvetljenje i omogućava uvećanje slova za one koji slabije vide.

Foto: Thinkstock

Smatra da će digitalne knjige spasti knjigu i uopšte pismenost i čitanost i podvlači da elektronska knjiga neće ugroziti štampanu.

Što se tiče čitanosti, Ninkov primećuje senzacionalistički odnos štampe prema tom pitanju, dok jedino ozbiljno istraživanje, koje je uradio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, pokazuje da ljudi u Srbiji čitaju u meri u kojoj to rade i u drugim zemljama Evrope i da ne postoje podaci koji govore o nekom sunovratu ili katastrofalnoj posledici.

Naglašavajući značaj sistema javnih biblioteka u podsticanju i razvijanju čitalačkih navika još od rođenja, ona je skrenula pažnju na svetsku praksu da već kod prve posete pedijatru dete dobije člansku kartu za biblioteku.

"Kada krenu u školu deca su već formirani čitaoci, jer ako dete krene da čita kada pođe u školu, on će čitanje vezivati za nešto što mora da radi, a čitanje mora da bude sastavni deo života svakog pojedinca od rođenja", istakla je Ninkov, dodavši da BGB ima ugovor sa svim vrtićima i školama i da deca mogu besplatno da se učlane u biblioteku.

Arbutina pak zapaža u informativnim i drugim emisijama na televiziji ljude koji vrlo odgovorno pričaju o nečemu što je njihova profesija, a koji zapravo ne čitaju.

"Vi ćete iz njihovog vokabulara i onoga što oni pričaju shvatiti da oni knjige ne čitaju i da svojom pojavom ekspliciraju vrlo uzak diskurs gledanja i tumačenja svoje profesije. Ono što bi nazvali širok kulturološki diskurs, oni ne poznaju zato što ne učestvuju u njemu", skrenuo je pažnju urednik "Glasnika".

Podsetivši na razne surove ideološke koncepte koji su zabranjivali čitanje tokom istorije, Arbutina je rekao da su oni danas poprimili suptilniji oblik.

"Kada je u Lapovu izvesni Miloje Ðak poveo bunu protiv knjaza Miloša, jedan Milošev vojvoda je rekao da to može da se spreči samo ako se pobiju svi pismeni ljudi u Srbiji. Strašno je ako takvo rešenje postoji, a ono nije prestalo da bude delotvorno unutar društvenih okolnosti u kojima mi živimo samo što je postalo malo suptilnije. Ne treba zabranjivati knjige, najbolje je ubediti ljude i učiniti okolnosti u kojima ih oni ne moraju čitati ili neće da ih čitaju i to je Srbija danas", rekao je Arbutina.

Stojiljković naglašava da knjige nema bez čitalaca, da oni čine jedno telo, kao i da za književnost protok vremena nije bitan zato što se ona bavi univarzalnim vrednostima i univerzalnim temama poput ljubavi i smrti, važnim i Homeru i Dostojevskom i Kecmanoviću.

"Knjiga je danas svedok vremena, prošlog, sadašnjeg i budućeg, ali knjiga je i deo industrije zabave, kao što je to film. I kao što u filmu postoje blokbasteri, u književnosti postoje bestseleri, i kao što postoji autorski film, postoje i ozbiljna dela beletristike", zaključio je Stojiljković.

Svetski dan knjige biće obeležen sutra širom planete, pa i u Beogradu gde će se u Čuburskom parku odvijati 24-časovni književni maraton, u Biblioteci grada Beograda poznati će u ulozi bibliotekara preporučivati knjige, a u Institutu Serrvantes glumci, sportisti, muzičari će govoriti o knjigama koje su njih odredile.