Najbolja dela novog nobelovca Kazua Išigura

To delo o Stivensu, batleru koji radi na jednom britanskom imanju između dva svetska rata, ekranizovano je sa Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Stivens u knjizi i filmu žrtvuje šansu da uđe u vezu sa domaćicom kuće (u filmu je igra Ema Tompson), zbog potpuno iracionalne lojalnosti prema svom poslodavcu.

U ovom romanu Išiguro je vrhunskim književnim umećem oslikao jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi, dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom, i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je, sa jasnije distance, mogao da vidi i prepozna ono najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini, ocena je kritičara, kao i da je film snimljen po romanu "jedan od retkih koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reči".

"Ostaci dana" jesu Išigurov najpoznatiji roman, ali je Nobelovu nagradu verovatno dobio za svoje delo iz 2005. "Ne daj mi nikada da odem".

Išiguro se hrabro otisnuo u novi žanr SF romanom "Ne daj mi nikad da odem" čija je tema "veoma snažna, opominjuća i aktuelna, na prvi pogled uznemirujuća, ali duboka emotivna", ocena je britanskog kritičara. U romanu se prati priča o prijateljstvu, ljubavi, ljubavnom trouglu, a zapravo je to priča o ljudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Ljupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Čovečanstvo zatvara oči pred tim da, jednom stvoreno, na bilo koji način, ljudsko biće je deo prirode i ne može mu se oduzeti pravo na emocije, na sopstveno telo i sopstveni izbor za život, poručuje Išiguro. Zanimljiv je i tretman stvaralaštva (poezije i slikarstva) u Išigurovoj viziji budućnosti, on umetnost i pravu ljubav smatra jedinim sredstvima da se izbegne odnosno odgodi neizbežno" .

Pošto je rođen u Japanu, a odrastao u Britaniji, njegovih osam romana prostiru se na svim kontinentima i u svim epohama, ali uglavnom govore o unutrašnjem biću glavnih protagonista.

On elegantno piše o istoriji, odanosti i disciplinovanom stoicizmu usred velikog bola.

Sara Danijus, trajni sekretar Švedske akademije, opisuje Išigurov stil kao "mešavinu Džejn Ostin i Franca Kafke... uz dašak Marsela Prusta", dodajući da "je stvorio svoj autentični estetski univerzum".

Prvi Išigurov roman koji je stigao do srpskih čitalaca, zahvaljujući SKZ, bio je "Slikar prolaznog sveta" u kome se vratio u svoj zavičaj - Japan. "Slikar prolaznog sveta" zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka", napisao je jedan od britanskih kritičara.

Roman je osvojio "Vajtbredovu nagradu za knjigu godine" i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri (osvojiće ga 1989. za "Ostaci dana"), svrstavajući se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade.

Čitaoce poslednjeg romana "Zakopani džin" (2015.) Išiguro transportuje u fantastični svet zmajeva i magije, stvorivši nešto što "Gardijan" naziva: "'Igrom prestola' sa savešću". Od osam romana koje je do sada Išiguro napisao, pet je već objavljeno kod nas. Izdavačka kuća "Dereta" objavila je četiri: "Ostaci dana", "Slikar prolaznog sveta" i "Zakopan džin ", a "Plato" dva: "Ne daj mi nikada do odem" i "Neutešna".

"Zakopan džin" je Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze i govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. "Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao ššto je slučaj u "Zakopanom džinu". Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim", konstatovao je glavni urednik "Derete" Aleksandar Šurbatović koji je ovaj roman štampao i objavio 2015. godine. Ovaj izdavač se već pripremio da ove godine objavi knjigu sa pet priča novog nobelovca "Nokturno" kao i roman "Neutešna" koji je upravo štampao "Plato".

Seriju romana Kazua Išigura započela je Srpska književna zadruga, koja je davne 1991. objavila njegov roman "Slikar prolaznog sveta". Za Išigura su čuli i čitaoci koji nisu ranije čitali njegove knjige, ali bili su fascinirani filmom "Ostaci dana" koji je snimljen po ovom romanu.

"Dereta" ga je objavila tek 2009. godine kada je film već imao osam nominacija za Oskara i niz drugih manje poznatih filmskih nagrada.