Tuševljaković: Književnost treba izvesti na ulicu

Kombinacija lokalnog i univerzalnog u mojoj knjizi privukli su pažnju ljudi koji su mi dodelili priznanje, kazao je Tanjugu Darko Tuševljaković, jedan od 12 dobitnika Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug / video screenshot
Foto: Tanjug / video screenshot

Nagradu, koja se dodeljuje uz podršku Evropske komisije, dobio je za roman “Jaz” u izdanju Arhipelaga.

Ovaj roman je priča o raspadu porodice.

U prvom od dva dela romana, otudjeni muž koji pati od posttraumatskog stresnog poremećaja kao posledice iskustva iz rata, pokušava da ponovo uspostavi odnos sa svojom otudjenom suprugom, ali uspeva da samo produbi jaz između njih.

U drugom delu romana priča je fokusirana na osnovni razlog bračnog razdora - nedaće njihovog sina, studenta koji pokušava da nađe svoje mesto u društvu kao i identitet kroz niz dramatičnih događaja koji završavaju neočekivanim obrtom.

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici u BiH. Od 2002. objavljuje u književnim časopisima i zbirkama u Srbiji i drugim zemljama regiona.

Dobitnik je nagrade Lazar Komarčić, bio je u najužim krugovima za neke od najvažnijih književnih nagrada u Srbiji. Roman “Jaz” je 2016. ušao u najuži krug za NIN-ovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Srbiji.

On ističe da je ideja o dodeli Evropske nagrade za književnost baš u raznolikosti sadržaja.

"Knjiga koju nagrađuju mora da priča o lokalnim događanjima, a da istovremeno bude razumljiva globalno. To je specijalna vrsta ravnoteže", kazao je Tuševljaković.

Mladi pisac napominje da je čitaocima posebno zanimljiva kamerna drama koju je obradio u knjizi.

"Sukob između oca i sina i raspad porodice nalaze se u fokusu moje knjige. Sa druge strane značajan deo knjige je i društveni kontekst u kojem se radnja knjige odigrava. Svi se sećamo devedesetih godina prošlog veka i oparavka u deceniji koja je usledila. Mislim da se veliki broj ljudi prepoznaje u mojoj knjizi. Ccitalaštvo voli kada je u prilici da se poistovećuje sa junacima knjige koju čitaju", kazao je Tuševljaković.

Prema njegovim rečima, u definiciji nagrade koju je dobio piše da je podsticajna.

"Iza mene je ozbiljan rad i ova nagrada je neka vrsta tačke na taj moj princip neodustajanja od pisanja i književnosti. Nagrada sa druge strane predstavlja signal za evropske izdavače da objave tih dvanaest knjiga koje nose ovo vredno priznanje. Takav princip promocije predstavlja pomoć knjigama da prevaziđu jezičku barijeru zemlje u kojoj je nastala", kazao je Tuševljaković.

Nagrađeni pisac kaže da na našoj književnoj sceni najpre nedostaje disciplina koju pisci često zanemaruju.

"Pisanje treba da se shvati kao zanat, kao nešto što pre svega zavisi od rada. Mislim da pisci često nisu svesni toga i možda to utiče i na obim dela i na količinu proizvedenog. Sa druge strane pisci ne reklamiraju sami sebe dovoljno, pa ih onda i mediji zaobilaze. Mislim da u regionu stvari daleko bolje stoje", napomenu je Tuševljaković.

O književnim festivalima Tuševljaković kaže da moraju biti bolje organizovani.

"Danas ako neki događaj nije registrovan na Fejsbuku onda kao da nije postojao. Sve se to zadržava u uskim krugovima i pravi se elita za koju društvo nema potrebe. Književnost treba pokazati kao brend. Treba pisci, izdavači i mediji da izvedu književnost na ulicu. Da se od toga napravi svakodnevna stvar. Ako svi treba da čitamo onda to tako treba i prezentovati", kazo je Tuševljaković.

Za njega se kategorija popularnog pisca menaj iz trenutka u trenutak.

"Kada kažem da mi je neko omiljeni pisac, za pola sata se setim još dvojice pa zažalim što sam uopšte pričao ko mi je omiljeni pisac. Volim najviše da čitam nešto što je trend u svetskoj književnosti. Knjige koje su između fantazmagorije i žanra", zaključio je Tuševljaković.

strana 1 od 8 idi na stranu