Orhan Pamuk: Osećanja nas povezuju više nego tradicija

Impresioniran velikim brojem poštovalaca okupljenih u SANU, Pamuk je rekao da Srbi i Turci dele reči, hranu, maštu, arhitekturu i burnu prošlost.

"Osećam obavezu da odam poštovanje istoriji, tradiciji, književnosti, iskustvu mog dela sveta, ali mi imamo nešto što delimo, a to je sloboda, mašta, želja da prevaziđemo istoriju. Istorija podrazumeva identitet i mi smo zarobljeni u toj istoriji, jeziku, a ponekad i povezani i isprepletani sa drugim kulturama", rekao je Pamuk.

On je primetio da zato što smo ljudska bića delimo sa drugima i ljubomoru, gnev, frustracije, maštu, očekivanja, što prevazilazi tradiciju.

"Tradicija nam pomaže da izrazimo ta osećanja, ali ona su mnogo važnija od tradicije, jer nas više povezuju od tradicije", smatra jedan od najuticajnijih turskih književnika.

Pamuk je naglasio da veruje u moć ljudske mašte da izmisli nove svetove, nove granice ili svetove bez granica.

"Pišući knjige ne obraćam pažnju samo na tradiciju i detalje iz turske i osmanske kulture, već i na čoveka, njegovu maštu, želju da ide dalje od toga. Pisac je neko ko provodi godine strpljivo pokušavajući da otkrije drugo biće u sebi i svet koji ga čini onim što jeste", kazao je on. Nobelovac je objasnio da kada pomisli na pisanje, prvo što mu padne na pamet nije roman, već osoba koja se zatvori u sobi, seda za sto i okreće se sebi i među senkama gradi novi svet ,svejedno da li koristi kompjuter, pisaću mašinu ili kao on penkalo već skoro 40 godina.

"Sedeći za stolom danima, mesecima, godinama, stavljajući reči na beo papir, osećam da kreiram novi svet i izvlačim novog čoveka iz sebe. Kamenje koje mi pisci koristimo su zapravo reči i dok ih držimo u našim rukama, gledamo ih nekad sa strane, ponekad ih mazimo svojim rukama, strpljivo i sa pažnjom kreiramo svet", rekao je Pamuk, istakavši da ta soba jeste mesto gde počinje književnost.

Najčešće pitanje koje mu postavljaju i koje ga uznemirava jeste: "Zašto piše". "Pišem zato što mi je to urođeno, zato što ne mogu da radim običan posao, zato što želim da čitam knjige kakve pišem, pišem zato što se ljutim na sve vas i na svakog od vas, pišem zato što volim da sedim u sobi ceo dan pišući, zato što ne mogu da učestvujem u svetu ne menjajući ga, pišem zato što volim miris papira i mastila, zato što više od svega verujem u umetnost romana, pišem jer je to navika i strast, jer se plašim da ću biti zaboravljen, zato što volim slavu koju to donosi, zato što svi to od mene očekuju, jer je uzbudljivo sve lepote sveta pretvarati u reči...pišem da bih bio srećan", odgovorio je Pamuk.

Govoreći o knjizi "Čudan osećaj u meni", slavni pisac je kazao da je želeo da zabeleži promene u životu, ne kroz pučeve i velike sudare, nego kroz to "kako jedu jogurt". On je primetio da je obaveza pisca da vidi svet kroz ljude koji nisu kao on.

"Kada Tolstoj piše o Ani Karanjinoj ne bavi se partijskom politikom, nego time kako muškarac vidi svet kroz oči voljene žene. Ivo Andrić vidi svet i iz perspektive muslimana", rekao je Pamuk, govoreći o tome zašto se posle romana u kojima je prenosio iskustvo svetovne buržoazije, odlučio da piše o ljudima koji nisu poput njega.

Pamuk je priznao da čita dela nove generacije pisaca, od kojih možda nešto novo nauči, da se, dok piše, oseća kao zanatlija sa svojom maštom, ali i kao tvrdoglavi čovek uveren da to može da uradi. Pomenuvši strast, žudnju, slobodu, sa kojom su Pikaso i Dali stvarali, jer su dolazili sa margine i nisu imali nad sobom autoritet, Pamuk je rekao da se i sam tako osećao pre tridesetak godina baš zato što dolazi iz Turske, da se nikad nije plašio autoriteta i uvek je imao slobodu da piše na način na koji je želeo.

Prema njegovim rečima, mašta je utemeljena na sećanjima. "Sećanja su korenje drveta, a mašta onaj vidljivi njegov deo", objasnio je turski nobelovac, uveren da između mašte i sećanja postoji most slobode koji vodi ka kreativnosti.

"Ne želim da znam zašto smišljam sve te priče. Ne želim da idem kod psihologa da mi kaže da sam bolestan i da zato pišem. Meni je drago da sam tako bolestan", rekao je kroz smeh Pamuk.

On je kazao da već osam meseci piše roman čija se radnja dešava 1900. godine, na moru, a tema je kuga i za tu priču pripremao se prethodnih 30 godina, kupujući knjige, sakupljajući informacije.

"Počeo sam da pišem svoj treći istorijski roman, ali nije mi stalo da objašnjavam istoriju, već mi je stalo do slika. Istorija je za mene izvor romantičnih slika i mračnih strana ljudskog duha", objasnio je Pamuk, zadovoljan što ima toliko ljudi koji ga "strpljivo slušaju".

Posle Beograda, Orhan Pamuk će sutra posetiti i Novi Sad.