Turski nobelovac Orhan Pamuk sutra u SANU

Turski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk održaće sutra predavanje "Writing My World" (Ispisivanje mog sveta) u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Pamuk dolazi u Beograd na poziv SANU, uz posredovanje izdavačke kuće "Geopoetika", koja je do sada objavila 12 knjiga turskog nobelovca na srpski jezik. Autor dela "Bela tvrđava", "Zovem se Crveno", "Istanbul", "Sneg", "Crna knjiga", "Muzej nevinosti" održaće predavanje u okviru ciklusa "Gost SANU", a u razgovoru će učestvovati književnik i glavni urednik "Geopoetike" Vladislav Bajac i dopisni članovi Akademije Slobodan Grubačić i Goran Petrović.

Orhan Pamuk, rođen u Istanbulu 1952. godine, odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaš, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima "Dževdet-beg i njegovi sinovi" i "Crna knjiga".

Po završenoj gimnaziji studirao je arhitekturu, ali se potom opredelio za novinarstvo. U detinjstvu i mladosti maštao je o tome da postane slikar, a aktivno se posvetio pisanju 1974.

"Želja da postanem pisac pojavila se tako što nisam želeo da budem inženjer kao većina članova moje porodice, niti da radim na mestu gde ću primati ili davati naređenja, a ponajviše zbog toga što sam želeo da radim nešto u čemu ću biti ostavljen nasamo, neuznemiravan", rekao je Pamuk u razgovoru sa Umbertom Ekom 2013. na Bosforskom univerzitetu i dodao da je prvo počeo da piše, a potom su mu se počela pojavljivati pitanja o kojima je verovao da ima šta da ispriča.

Izdavačka kuća "Milijet" dodelila mu je 1979. nagradu za rukopis "Dževdet-beg i njegovi sinovi", koji je objavljen 1982, a godinu dana kasnije dobio je prestižnu nagradu "Orhan Kemal". Iste godine iz štampe izlazi "Tiha kuća", njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske trgovačke porodice, a naredne 1984. taj roman je, preveden na francuski, dobio nagradu "Madarali" i 1991. Nagradu za evropsko otkriće.

"Kada pogledam unazad u prethodne 54 godine, vidim osobu koja je sate provela za stolom, u sreći i tuzi. Pisao sam knjige sa brigom, strpljenjem i dobrom namerom, verujući u svaku. Uspeh, slava i profesionalna sreća, nisu lako došli do mene, a danas su moji romani prevedeni na 55 jezika", napisao je Pamuk u svojoj autobiografiji povodom dobijanja Nobelove nagrade.

Istorijski roman "Bela tvrđava" (1985), u kojem je opisana veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ta knjiga, čiji je prevod na engleski "Njujork tajms" pozdravio rečima "Nova zvezda ukazala se na Istoku", prevedena je na sve velike zapadne jezike.

Pamukov četvrti roman "Crna knjiga" (1990), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti, a sam autor kaže da je njome "pronašao svoj glas".

Pamukovo naredno delo "Novi život" je za kratko vreme po objavljivanju (1994) postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana. "Za mene dobar dan je kao i svaki drugi kada napišem jednu dobru stranicu. Život mi deluje besmisleno osim kada provedem sate pišući. Oni koji me dobro poznaju, razumeju koliko sam zavistan od pisanja, olovke i belog papira", kaže jedan od najznačanijih turskih i svetskih književnika.

Na veliko interesovanje, kako u Turskoj tako i u inostranstvu, naišao je njegov istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom 16. veku - "Zovem se crveno" (1998), za koje je dobio nagrade "International IMPAC Dublin Literary Award" i "Prix Medicis etranger", a posle koje mu je, kaže, majka dala najveći kompliment - "da su njegove knjige mudrije od njega". Naviše ga je iznenadila popularnost romana "Sneg" (2002).

"Početkom devedesetih kada sam bio poznat samo u Turskoj, novinari bi me povremeno pitali zašto ljudi vole moje knjige. Smišljao sam razne odgovore, u koje danas ne verujem. Kasnije kada sam postao čitan širom sveta, inostrani novinari su me pitali isto. Pišem knjige kakve bih i sam voleo da čitam, a govoriti o knjizi je besmisleno kao i govoriti o nečijem životu. Na kraju će pisac svoj život videti kao značajniji od svojih knjiga". Usledio je "Istanbul: uspomene i grad" (2003), posle kojeg je shvatio "da autobiografije služe ne da šačuvaju našu prošlost, nego da nam pomognu da je zaboravimo", zatim "Muzej nevinosti" (2008), a na ovogodišnjem "Beogradskom sajmu knjiga pred srpske čitaoce se pojavio njegov novi roman "Žena crvene kose".

Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemačke za 2005. godinu, a 2006. dodeljena mu je Nobelova nagrada sa obrazloženjem da je "u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, Pamuk otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura". Iste godine odlikovan je francuskim Ordenom viteza reda umetnosti i književnosti, a Univerzitet u Vašingtonu dodelio mu je medalju, koja se bijenalno dodeljuje naučnicima i umetnicima za vrhunska dela i hrabrost.

"Ono do čega je meni stalo jeste moderan i pristojan čovek koji ima savest i oseća solidarnost sa drugim ljudima", rekao je Pamuk u nedavnom intervuu listu "Danas".

Slavni pisac više puta je optuživan da je protiv Turske, jedan je od retkih u svojoj zemlji koji se usuđuje da javno kritikuje predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a zbog izjave da je u Turskoj "ubijeno milion Jermena i 30.000 Kurda" pretila mu je kazna od tri godine zatvora.

"Ne pišem svoje romane da se borim protiv nečega. Volim mitove, kopanje bunara, pisanje priča koje su povezane sa tradicijom i savremenošću. Volim te stvari, ali ne pišem romane da bih u njima izneo politički komentar. Nikad nisam imao probleme zbog svojih romana. Ja jesam imao političke probleme u Turskoj zbog onoga što sam iznosio izvan romana", rekao je Pamuk beogradskim listu.

Zadatak modernog intelektualca je, kaže, možda, ono što smatra svojim zadatkom - zalaganje za slobodu govora, liberalizam, demokratiju. "To su moje ideali, ali niti sam pisao, niti je ijedan od mojih romana napisan da bih zagovarao slobodu govora ili demokratiju. Te stvari radim izvan mojih knjiga. Romani su mi suviše dragoceni da bih u njih unosio političke poruke", dodao je nobelovac.

Počasni je član Američke akademije umetnosti i književnosti i Kineske akademije društvenih nauka, a 2010. uručena mu je nagrada "Norman Majler" za životno delo. Pamuk će u utorak, 20. decembra, posetiti Ogranak SANU u Novom Sadu, gde će mu biti uručena međunarodna književna nagrada "Milovan Vidaković", koju dodeljuje Međunarodni festival proze "Prosefest".

Knjige/Stripovi

Orhan Pamuk: Osećanja nas povezuju više nego tradicija

Turski nobelovac Orhan Pamuk održao je danas predavanje u punoj svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti i u razgovoru s književnikom i urednikom "Geopoetike" Vladislavom Bajcem i dopisnim članom Akademije Slobodanom Grubačićem govorio je o svojim delima, pisanju, Istanbulu, slobodi, mašti i obavezi prema istoriji.

Knjige/Stripovi ponedeljak 19.12. 15:48 Komentara: 3
strana 1 od 11 idi na stranu