Ustanite... Harper Li prolazi

Pre samo nekoliko minuta sudnica je bila puna. Dan vreo, onako da se koža lepi. Žene su se hladile lepezama, muškarci šeširima, a sudija, obučen u belo odelo i crnu leptir-mašnu, zavaljen u svojoj fotelji, kvrgavim prstima čačkao je onaj njegov čekić.

Atikus, uspravnog stava, sa desnom rukom u džepu i glasom idealnim za pričanje priča, postavljao je pitanja, ispitivao i rovario do istine. Istine koju su svi potajno ili ne, znali – i kvrgavoprsti beli sudija i beli posetioci čija se koža lepi i bela porota, grupa nedaltonista koja sasvim lepo razlikuje boje. A boja je bitna, bela najviše.

Pored Atikusa sedeo je crni čovek, obučen u kombinezon, strah i znoj. Optužen je za silovanje bele žene i osuđen, nedaltonistima je Atikusova priča na jedno uvo ušla, na drugo izašla.

Atikus se zato sada pakuje u tišini i sprema da izađe na vreli dan i prašnjavu ulicu koja se po kiši pretvori u crvenu kaljugu, ali se mršava mazga upregnuta u dvokolice tada oseti malo lakše.

Na prvom koraku i dalje se ne čuje ništa, tek poneko pomeranje stolica. Isto je i na drugom, trećem i četvrtom. Ljudi sa balkona su i dalje tu i ustaju jedan po jedan.

„Gospođice Džin Luiz... Gospođice Džin Luiz ustanite... Vaš otac prolazi“, kaže jedan od njih. I tamo se žene hlade lepezama, a muškarci nose kombinezone, samo je njihova boja kože drugačija.

Foto: GettyImages

Glumac Gregori Pek koji je u filmu „Ubiti pticu rugalicu“ iz 1962. godine igrao Atikusa, čuvenog borca za pravdu, više puta je izjavio da mu je upravo ova scena donela Oskara za najbolju ulogu. Knjiga je izašla dve godine ranije i odmah se uspentrala na police knjižara i biblioteka sa kojih više nije silazila.

Autorka te knjige, Harper Li, preminula je u petak u 89. godini života u kojem je 1961. za „Rugalicu“ osvojila Pulicerovu nagradu, prodala 30 miliona knjiga, dirnula mnogo više srca i duša, utičući pritom i na zabludele što mlade, što stare mozgove, objasnivši im da su svi ljudi isti i dobri.

„Očekivala sam brzu bezbolnu smrt kod književnih kritičara, ali sam se istovremeno nadala da će se nekome dopasti toliko da me bar javno ohrabri. Nadala sam se malom, a dobila sam mnogo i na neki način to je bilo podjednako zastrašujuće kao i brza bezbolna smrt koju sam očekivala“, izjavila je davno u jednom intervjuu.

Priča prati Džin Luiz Finč, poznatu kao Skaut, devojčicu kratke kose i opasne naravi, koja sa svojim bratom Džemom i drugom Dilom ubija vreme u Mejkombu, gradiću u Alabami, onom sa prašnjavim ulicama u kojem gospođe posle ručka sede na tremovima i naoružane finim manirima i osmesima koji otkrivaju desni, na trač partiji uz limunadu, komšinicama prikrivaju koliko ih mrze.

Između pravljenja gluposti, upadanja u nevolje i istraživanja strašne priče Bua Redlija, njih troje prate suđenje u kojem Atikus brani Toma Robinsona, govoreći tako o više nego ozbiljnim temama poput rasne i klasne segregacije i slobode.

Knjiga delimično predstavlja autobiografsko predstavljanja autorkinog detinjstva. Harper Li je kao i Skaut rođena u Alabami, na američkom jugu. Njen otac Amasa Kolman Li direktan je potomak čuvenog generala Konfederacije Roberta Lija, dok joj se majka zvala Frensis Kaningem Li, sa devojačkim prezimenom Finč. Kaningem se posle u romanu preziva jedna siromašna porodica, dok je devojačko prezime svoje majke Haper Li pozajmila Atikusu i Skaut.

Gregori Pek. Foto: GettyImages

Osim toga, njen otac je bio novinar i političar koji je radio kao advokat. Decu je, kao i Atikus, sam podigao jer mu je žena umrla, a 1929. godine isto je branio crnog muškarca na sudu za zločin koji nije počinio.

Gregori Pek ga je upoznao i veoma su se povezali, ali Amasa je umro tokom snimanja filma. Harper Li mu je nakon toga dala zlatni džepni sat sa lancem svoga oca koji je on više od 40 godina nosio na sud. Pek je taj sat posle nosio 8. aprila 1963. godine tokom dodele Oskara na kojem je trijumfovao.

Takođe, lik Dila nastao je po uzoru na čuvenog pisca Trumana Kapotea, autora „Doručka kod Tifanija“, sa kojim je Li odrasla - njih dvoje bili su prijatelji do Kapoteove smrti 1984. godine – dok je za lik Bua Redlija inspiracija bio Alfred Bluver koji je takođe živeo u blizini njene kuće, a kojeg je otac držao zatvorenog zbog nekog sukoba u kojem je učestvovao.

Harper Li je nakon detinjstva bila student na razmeni u Oksfordu, a bila je i na pravu Univerziteta u Alabami. Pet godina nakon završetka Drugog svetskog rata odlučila je da ode u Njujork da postane pisac i sledi svoj san.

Radila je u jednoj avionskoj kompaniji dok joj prijatelji za Božić nisu poklonili dovoljno novca da može da živi godinu dana bez posla kako bi mogla da se koncentriše na pisanje. Dala je otkaz i nakon nekog vremena stvorila priču o devojci koja se iz Njujorka vraća u mesto u kojem je odrasla kako bi posetila oca.

Međutim, čoveku iz izdavačke kuće se ta knjiga nešto naročito i nije svidela, osim delova u kojima se ona seća kako je bilo kad je bila mala. Rekao joj je da napiše novu, ali samo iz ugla devojčice i što bi rekli u kakvim kliše emisijama prepunih floskula, ostalo je istorija.

Knjiga, prvo nazvana „Atikus“, pa posle promenjena u „Ubiti pticu rugalicu“, prošla je put od zabrane čitanja do školskih lektira, a na svakoj listi knjiga koje morate pročitati jednom u životu sigurno je osvojila barem jednu od medalja, ako baš ne zlato.

The New York Times's reviews of Harper Lee's "To Kill a Mockingbird" from 1960. https://t.co/ZXelLhqqf3 pic.twitter.com/1t6jXdD35b

— New York Times Books (@nytimesbooks) February 19, 2016

Dve godine nakon objavljivanja knjige snimljen je film, prvi u kojem je glumio budući konsiljere don Korleona, Robert Duval. Duval u filmu igra Bua Redlija i ne progovori nijednu reč, ali svakako ima bitnu ulogu.

Gregori Pek se tokom snimanja toliko zbližio sa Meri Bedam koja je igrala Skaut da su ostali u kontaktu do kraja njegovog života, a Pek ju je uvek zvao Skaut.

Zanimljiva je i priča Filipa Alforda, dečaka koji je glumio Skautinog brata. Nije hteo da ide na audiciju za film, a majka je uspela da ga nagovori tek kada mu je rekla da će zbog audije propustiti pola dana škole.

Alford i Meri Bedam su dobili dosta pohvala za uloge u filmu, ali posle toga nisu više glumili. Ona se udala za nastavnika i povukla, a on postao biznismen.

Na IMDB Top250 film se trenutno nalazi na 84. mestu, osvojio je tri Oskara, a bio je nominovan za osam.

I pored tolikog uspeha i knjige i filma Harper Li je živela daleko od očiju javnosti. Džordž Buš Mlađi odlikovao ju je 2007. godine, iste godine kada je pretrpela moždani udar.

„Kada sam je videla pre šest nedelja bila je puna života, nestašna i oštroumna kao uvek. Izgubili smo velikog pisca, velikog prijatelja i bastion integriteta“, izjavio je nakon njen agent za strano tržište Endrju Nurnberg.

Pola veka i kusur godina od „Rugalice“, 2015. objavljena je i ona prva knjiga koju je Harper Li napisala, iz ugla devojke. Nazvana je „Idi postavi stražara“ i nimalo se nije proslavila, iako je naravno bila bestseler.

Nema veze, „Rugalica“ je ta koja može da promeni osobu, a to nije mala stvar.

Foto: GettyImages

Tako je na primer Erin Brokovič koju je Džulija Roberts glumila u filmu iz 2000. godine na vest o smrti Harper Li rekla da joj je ta knjiga promenila život, dok je pisac Toni Parsos tvitovao da je Harper Li u jednoj knjizi rekla „ono što većina nas ne uspe za ceo život“.

„Čitala sam 'Ubiti pticu rugalicu“ iznova i iznova dok se stranice moje stare knjige nisu pohabale. Ne mogu da čitam nova izdanja sa istim užitkom. Kada se ne osećam lepo, kada mi svet ne prija, uzmem svoju staru kopiju i čitam dok se ne osetim bolje sa snažnim uverenjem da na svetu postoje ljudi kao što je Atikus Finč. Onda odahnem. Moja 13-godišnja čerka je upravo završila čitanje i oduševila se“, preneo je BBC komentar tamo neke Bavne Barhan iz Londona na smrt Harper Li.

To je to. Na svetu postoje ljudi kao što je Atikus Finč. To baš pruža neku utehu, naročito kada se okrenete oko sebe i ne svidi vam se to što vidite.

“On je bio stvarno dobar”, kaže Skaut u jednom trenutku.

“Većina ljudi je, Skaut, kada ih stvarno upoznaš”, odgovori joj Atikus.

A osobu nikada ne razumeš dok ne posmatraš stvari iz njenog ugla, dok ne uđeš u njenu kožu i ne nosiš je malo, naučio nas je on. Skaut je to shvatila dok je stajala na tremu strašnog Bua Redlija koji je njoj i Džemu između ostalog poklonio dve lutke od sapuna, polomljeni sat, par novčića i njihove živote.

Pogledajte i vi ponekad stvari sa trema Bua Redlija. I nikada nemojte ubijati ptice rugalice, nema smisla, one samo lepo pevaju, nikoga ne povređuju, samo nas usrećuju pevajući od srca po celi dan.

Ili probajte, pa kad vas neka Kalpurnija dohvati... A Atikus je uvek na njenoj strani. Biće on tu celu noć, biće tu i kad se Džem probudi ujutru.

Kao i Harper Li.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)