Zahar Prilepin: Sve što piše u "Obitelji" je istina

Danas je dao nekoliko intervjua, uključujući i Tanjugu, a posetu završava potpisivanje najnovije knjige "Obitelj" na štandu "Samizdata B92". U hotelu "Mažestik", koji je odabrao kao "iskusni" posetilac Beograda, u kome je osmi put, Prilepin je na početku razgovora istakao da su mu tri najdraža grada na svetu: rodni Njižnji Novgorod, Beograd i Kijev i to baš ovim redom, a da to uvek javno govori, kada ga pitaju, bilo da je u Rusiji ili u inostranstvu.

Inače, poznat po dobrom raspoloženju, kada je sa svojim čitaocima, a takav je bio i sinoć, danas nije skrivao zabrinutost i nervozu,a kako je objasnila njegov ekskluzivni prevodilac na srpski jezik, Radmila Mečanin i stalni pratilac tokom posete Srbiji, duboko ga je pogodila vest o tragediji ruskog aviona u kome su svi poginuli iznad Sinaja.

Nije bio naročito raspoložen za razgovor ali je veoma profesionalno odgovorio na samo nekoliko pitanja koja su se odnosila na njegov najnoviji roman.

Inače, "Obitelj" je posvećen pretvaranju Soloveckog manastira (zato je sačuvan naslov, jer ta se reč koristi u svim slavenskim jezicima i kao naziv za manastirsko bratstvo) na krajnjem severu Sibira u prvi koncentracioni logor-gulag u tek stvorenom SSSR-u početkom dvadesetih godina XX veka.

"Roman je plod petogodišnjeg istraživanja arhivske građe i danas me smatraju za najveceg stručnjaka za Solovecki logor" kazao je Prilepin koji je u uvodu naveo da mu je pradeda bio tamo logoraš oko tri godine.

"Sve je u romanu istina, a ono što je fikcija to sam nekako intuitivno dopisao i zato, kada mi se obraćaju potomci logoraša ne mogu da ih razuverim da nisam baš sve saznao iz prve ruke već da ima dijaloga koji su plod mog književnog rada", ispričao je pisac.

Prilepin je dodao da se tek nakon štampanja knjige sretao sa ljudima koji su potajno saznali o stradanjima svojih predaka u tom ledenom paklu. Za pisca je ovo delo "više od knjhiževnosti pa i više od života" i to je tek shvatio kada je posle izvesnog vremna nakon štampanja knjige uzeo da čita sopstevno delo.

Na pitanje šta mu je bio cilj dok je pisao knjigu, pisac je kratko opdgovorio da mu je bilo bitno da opiše ljude bilo da su to bili logoraši ili oni koji su "izvršavali naređenja".

Prilepin ima četvoro dece i porodica živi na seoskom imanju. Na pitanje šta im kao otac želi u životu Prilepin se konačno osmehnuo i kazao "budu srećni i nek žive sa snagom koju nose u sebi!".

"Sva moja deca su patriote i imaju mnogo bliži odnos sa crkvom od mene, oni su 'oboženi'", otkrio je pisac.