Tri nova naslova Geopoetike

Geopoetika je objavila tri nova naslova: Mojca Kumerdej "Tamna materija", Merete Linstrem "Dani u povesti tišine" i Vladimir Sorokin "Telurija".

Podeli

Telurija Vladimira Sorokina vodi čitaoca u ne tako daleku budućnost. Upravo je završen novi veliki rat, ali oslobađanje Evrope od vahabitsko-talibanskog ropstva nije dovelo do ujedinjenja, nego do stvaranja niza novih drćavica i podizanja novih zidova između njih. Posle rata svako želi da živi po svome, u sreći i zadovoljstvu. U svakoj državici vlada drugačije društveno uređenje, ali stanovnici svih njih, od Atlantika do Pacifika, kako oni koji žive u „demokratijama“ tako i oni koji žive u „despotijama“, bogati i siromašni, ljudi običnog rasta, ali i mali, veliki, psoglavi, antropomorfni, sazdani u laboratorijama, silno žele ono što taj, najboljih od svih svetova, čoveku ne može da pruži: svi čeznu za novim „horizontima nada“, žude za telurom koji „poput božanskog skalpela zaranja u mozgove miliona... širi granice ljudskog i uliva sigurnost u Prošlost, Sadašnjost i Budućnost“.

Ratnike i revolucionare, novo i staro plemstvo, filozofe i umetnike, pljačkaše i švercere, obične trudbenikei krstaše nove Evrope povezuje večna ljudska žudnja za prevladavanjem vremena i prostora, za pobedom nad smrću, konačno za telurom – to nije droga, ali jeste element koji ljude čini savršenima. Telur čoveku daruje ono što on sâm želi, za čime traga, pa tako Lukomski, jedan od junaka Telurije, pod dejstvom telura prisustvuje svadbi u Kani Galilejskoj i nemoćno plače na Golgoti kad koplje Rimljanina probode raspetog Hrista.

Ali šta preostaje onima koji nemaju telur? Da li je dovoljan samo krov nad glavom, „trud za sebe voljenog“ i „klanjanje jedino sunašcu“ koje nas greje?

Mojca Kumerdej, spisateljica, filozofkinja, publicistkinja i umetnička kritičarka, rođena je u Ljubljani, gde je na Filozofskom fakultetu završila studije filozofije i sociologije kulture. Pored beletristike, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti, publicističke tekstove, kao i kritičke tekstove o savremenom plesu, performansu i intermedijskoj umetnosti.

Njen prvi roman, Krštenje nad Triglavom, objavljen je 2001. godine u Študentskoj založbi, i u njemu autorka ironično dotiče slovenačku kulturnu i književnu tradiciju. Nekoliko godina kasnije, u istoj izdavačkoj kući objavljuje zbirke kratkih priča Fragma (2003) i Tamna materija (2011), u kojima kroz perspektive raznovrsnih likova, oštro, precizno i povremeno duhovito otkriva unutrašnje rubove svakog pojedinca i savremenog društva. Njene pojedine kratke priče prevedene su na trinaest jezika i uključene u slovenačke i inostrane izbore i antologije. Zbirka priča Fragma objavljena je u prevodu na mađarski i češki jezik, a Tamna materija na španski i srpski.

Bila je stipendistkinja programa Literarisches Tandem 2006. godine u Berlinu, rezidentkinja Literaturhausa u Kremsu 2008. godine i 2014. IHAG-a u Gracu. Svoja dela predstavljala je na slovenačkim i međunarodnim književnim festivalima i sajmovima knjiga, između ostalog i na sajmu knjiga u Gvadalahari u Meksiku, gde je, povodom objavljivanja španskog prevoda zbirke priča Tamna materija (Materia oscura, Ediciones Arlequin, 2012) godine 2012. nastupala na festivalima kratke priče i evropske književnosti.

Za kratku priču „Pod površinom“ 2006. godine je na Međunarodnom festivalu Vilenica dobila nagradu Kristal Vilenice. Po pričama iz zbirke Fragma studenti filmske režije ljubljanske akademije AGRFTV snimili su kratke TV drame.

  • „Elegantna i jednostavna, ova proza otkriva izuzetan talenat.
  • Publishers Weekly
  • „Remek-delo koje uznemirava svojom tišinom.
  • Norway Times
  • Bolan, ali inspirativan roman. Dani u povesti tišine urezuju se u čitaočev um i srce i nikada ga ne napuštaju.
  • Jewish Book Council
  • „Zanosno. Slojevi tišine su virtuozno i vešto utkani u konstrukciju ovog narativa, tako da otkrivanje jednog sloja uvek vodi ka otvaranju sledećeg.
  • Mineapolis Star Tribune

Nismo umeli da prihvatamo. Ta nesposobnost da prihvatimo nešto suštinsko u onom drugom. Moja nesposobnost da spoznam njegovu tugu, i on koji nije prihvatio nepostojanje tuge i kajanja u meni.

Roman ovenčan nagradom Norveške asocijacije književnih kritičara i nagradom za književnost Nordijskog saveta, razotkriva razorne posledice prećutkivanja porodičnih tajni iz prošlosti i odluke da se mir kupi tišinom.

U ovoj veoma sugestivnoj priči, mračnoj i sumornoj, ukršta se prošlost i sadašnjost, a na maestralan način pokazuje kako ostajanje u tišini sve više udaljava naratora Evu i njenog muža Simona od osećaja pripadnosti za kojim oboje čeznu. Pomoću vešto intoniranog jezika, preciznog i jednostavnog, bez ijedne suvišne reči, naizgled obične svakodnevne teme kriju velike filozofske i istorijske dileme.

Knjige/Stripovi

strana 1 od 9 idi na stranu