Filip David: Revizija istorije je opasna

Nešto više od dvadeset četiri sata nakon što je proglašen za dobitnika NIN-ove nagrade, za roman “Kuća sećanja i zaborava”, Filip David kaže da je još iznenađen interesovanjem koje to priznanje izaziva.

“Već dva dana nemam odgovor”, kaže David navodeći kako ga je iznenadio broj novinara na jučerašnjoj konferenciji, kao i interesovanje medija za ovu nagradu uopšte.

“To znači da postoji interesovanje za knjigu”, zaključio je on. “To je dobro i za moju knjigu i za književnost.”

Pisac je podsetio na svoju, dan ranije izrečenu šalu, kako je NIN-ove nagrada loša jedino po njegovo zdravlje.

“Trideset dana traje vrsta takmičarske kampanje”, objašnjava David. “Otkad se objavi širi izbor sa tridesetak romana, pa uži izbor od jedanaest knjiga, pa onda najuži i tek onda stiže nagrada.”

Međutim, iako bi se činilo da je uzbuđenju i euforiji došao kraj, “Kuća sećanja i zaborava” tek počinje svoj život. David navodi kako, u sadejstvu sa čitaocem, njegova knjige počinje da živi na poseban način.

“Knjiga kreće da živi svoj samostalni život”, kazao je pisac i napomenuo da od čitaoca zavisi kako će je proceniti. “On knjigu na neki način nadograđuje, dodaje joj nešto i ima svoje tumačenje.”

Roman “Kuća sećanja i zaborava” prati Alberta Vajsa koji je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase sigurnog pogroma. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Ipak, to je samo jedna od više neverovatnih okolnosti u kojima će se Albert naći ne bi li ispitao svoju prošlost, sećanja, identitet.

Dobitnik NIN-ove nagrade dodao je i da nerado prepričava radnju knjige, već svakom čitaocu ostavlja mogućnost da sam otkrije šta je to što vredi u knjizi.
“To je priča o jednom vremenu, vremenu koje se ponavlja”, kazao je David. Prema njegovim rečima, radnju romana bazirao je na vremenu Holokausta, koje je povezao sa savremenim društvom i dešavanjima.

Tragičnu sudbina Alberta Vajsa, zahvaćena vihorom rata u njegovim najranijim godinama, samo je jedna od sudbina dece čiji su roditelji stradali u Drugom svetskom ratu.

“Postoje roditelji koji su, da bi sačuvali decu, morali te dece da se odreknu. To je strahovita situacija i za roditelje i za decu”, rekao je David, smatrajući da njihova traumatična iskustva ne blede ni kada se različite sudbine ukrste nakon mnogo decenija.

Pisac dodaje i da je njegov roman nastao kao pokušaj spajanja stvarnosti i fikcije, ne bi li jedno dopunilo i popravilo drugo.

“Ali revizija istorije je opasna”, zaključuje David, “a to se u ovim novim zemljama posle komunizma dešava. Pa i kod nas se istorija tumači na način koji nije istinit.”

On uočava da su u posebno teškoj situaciji današnja deca koja trenutno uče iz aktuelnih udžbenika istoriju, dodajući da je zbog toga na istoričarima još veći zadatak, ali i obaveza.