Kako je francuski Orvel pomogao ekstremnoj desnici

Mišel Uelbek i njegovo „Potčinjavanje” predviđa islamsku vladu u Francuskoj 2022, a njemu se podsmeva ubijena redakcija „Šarli ebdoa”.

Izvor: Zorana Šuvaković / Politika
Podeli

Od francuskog Orvela do velikodušnog umetničkog dobrotvora koji radi za ciljeve evropske ekstremne desnice. Ti oprečni epiteti lepe se u Francuskoj za ime jednog od najprovokativnijeg i najnagrađivanijeg književnika Mišela Uelbeka, prenosi Politika.

Istorija se ponekad zgusne u samo jedan dan, naizgled slučajno. Mnogi Parižani su se ujutru 7. januara na pravoslavni Božić mogli videti kako uz jutarnju kafu prelistavaju satirični "Šarli ebdo" koji izlazi sredom. Sa njegove naslovne stranice cinično se smeškao lik Mišela Uelbeka, čiji se šesti roman "Potčinjavanje" tog istog jutra pojavio u knjižarama, iako je i pre izlaska iz štampe izazvao velike polemike.

Glavni urednik "Šarlija" Stefan Šarbonije će samo neki čas potom zajedno sa još devetoricom svojih kolega ležati nepomično u lokvi krvi kao žrtva besomučnog masakra počinjenog navodno u ime odbrane islamske vere. Oko Mišela Uelbeka se tog podneva stvara naoružani bezbednosni kordon sastavljen od stotine francuskih specijalaca i pitanje je da li će ovaj pisac ikada više moći da se kreće slobodno i da ne brine za svoj život.

Naslovna karikatura nedeljnika ismejava islamofobiju, a autor je ubijeni Šarbonije koji pravi satiru u vezi sa novom knjigom Mišela Uelbeka. Niko više nema vremena da tumači poslednje poruke "Šarli ebdoa" sada kada je dobar deo njegove redakcije mrtav, a Francuska nikad više, kako tvrde mnogi analitičari, neće biti ono što je bila.

Uelbekovo "Potčinjavanje" osvanulo je istog dana u neuobičajeno visokom tiražu od sto pedeset hiljada primeraka, a Amerika je prekjuče najavila da će u prevodu na engleski biti dostupna u najskorije vreme.

U Francuskoj svi znaju da je novo delo dobitnika Gonkurove nagrade (2010), krajnje provokativno. Jedan od glavnih junaka je novi predsednik Francuske musliman Muhamed Ben Abas, lider fiktivne stranke Muslimanske braće, koji je na izborima 2022, u drugom krugu pobedio liderku krajnje desnice Marin Lepen, uz podršku socijalista i Sarkozijeve partije desnog centra. Muhameda su za predsednika podržale sve partije, sem krajnje desnice, zato što je "proevropljanin", dok je stvarni lik Lepenova evroskeptik i strahuje za očuvanje francuskog nacionalnog identiteta. U "političkoj fantastici", što je, po rečima Uelbeka, žanrovsko određenje njegovog "Potčinjavanja", predsednik je fiktivna ličnost, ali svi ostali likovi su aktuelni stvarni francuski političari: Fransoa Oland, sadašnji predsednik završava 2022. svoj drugi mandat, ćuteći, Marin Lepen se takmiči sa Muhamedom u drugom krugu, bez podrške francuskih stranaka... Sorbona postaje islamski univerzitet i iz njega se izbacuju svi profesori koji ne žele da se preobrate u muslimane. Narator Fransoa na to dragovoljno pristaje i odmah mu se dodeljuju tri žene: jedna starija za kuvanje, jedna petnaestogodišnjakinja i treća sredovečna...

Literatura koja zastrašuje Francuze

U savremenoj francuskoj literaturi sve je više pisaca koji očekuju kataklizmu društva. Jedan od njih je Erik Semur koji u svom bestseleru „Francusko samoubistvo” osuđuje levicu što se ne bori protiv amerikanizacije, globalizacije imigranata i islama. Česte su televizijske debate u kojima Erik Semur objašnjava kako nacionalne vrednosti u Francuskoj nestaju pred naletom feministkinja i homoseksualaca. Posebno ističe da se potcenjuje uticaj uzastopnih talasa muslimanskih imigranata.

Oni odbijaju naše vrednosti, tvrdi autor bestselera.

U svom romanu „Događaji” Žan Rolen opisuje Francusku u fiktivnom građanskom ratu između muslimana i hrišćana dok su na liniji razdvajanja mirovni plavi šlemovi.

Kritičari su knjigu čitali već u rukopisu i mišljenja su različita. Kroz uredničko pero Lorana Žofrena levičarski "Liberasion” tvrdi da je liderka krajnje desnice Marin Lepen od Uelbeka dobila veliki božićni poklon, aludirajući pritom na to da popularni autor podgrevanjem islamofobije dodatno podiže i ovako narasli rejting Lepenovoj.

-- Pročitajte i Uelbekov roman islamom talasa Francusku --

"Teorije ekstremne desnice vraćaju se u francusku literaturu", ocenjuje "Liberasion", koji konstatuje da je stolica u pariskom kafeu "Flora", gde su se tradicionalno okupljali literarni kružoci, sada konačno zagrejana da u nju sedne ko bi drugi do Marin Lepen.

Ali, dok levica osuđuje poruke ove knjige i smatra ih opasnim po društvo, konzervativni nedeljnik "Poen" vidi u Uelbeku francuskog Džordža Orvela ili bar Oldosa Hakslija. Knjiga je, po "Figaru", osuda tišine, pasivnosti i levičarske zavere sa intelektualcima. Oni se svi prave slepi i gluvi pred prodorom političkog islama u francusku republiku.

Uelbek je odbacio primedbe da bi njegova knjiga mogla da podstakne pobune protiv islamskog stanovništva ne samo u Francuskoj, već i u drugim zemljama Evrope.

"Nije mi poznato da je ijedan roman promenio tok istorije", rekao je Uelbek za francusku televiziju pre masakra.

Dodaje da drugi žanrovi, na primer, eseji, menjaju istoriju i kao primer za to navodi "Komunistički manifest".

"Koristim taktiku zastrašivanja", priznao je u nedavnom intervjuu za "Paris rivju" Uelbek. Ali autor dodaje da su muslimani i ateisti fundamentalno suprotni, a da između muslimana i katolika postoji idejna bliskost iako to deluje paradoksalno.

Uelbek je i ranije optuživan da podgreva islamofobiju i ponižava muslimane. Pre desetak godina rekao je da je Kuran najgluplja knjiga koju je pročitao, a da su muslimani tromb u krvotoku Evrope. Branio se pravom na umetničko izražavanje, ali je jedno vreme prebegao na Island kako ga ne bi proganjali u Francuskoj. Vratio se svež i oran za nove literarne provokacije.

Pre nego što je došlo do masakra čak je i aktuelni predsednik Fransoa Oland rekao kako Uelbekovu političku fantastiku treba pročitati. Ona se svakako ne sme cenzurisati. Ali gde se završava sloboda, a počinje govor mržnje, o tome će evropska javnost drukčije suditi posle masakra u Parizu, kojim su okončani životi novinara. Mnogi se zaklinju da će pero i satira biti ubojitija i da je to jedini način da se pobede ekstremisti. Najviše ih pogađa kad ih ismeješ. Ali Uelbek nije ismejao krajnju desnicu već joj je dao za pravo, na umetničkom nivou.

Knjige/Stripovi

Filipu Davidu uručena NIN-ova nagrada

Najstariji nedeljnik na Balkanu NIN, čiji je prvi broj objavljen na današnji dan 1935. godine, svečano je obeležio veliki jubilej, 80 godina postojanja, uručenjem 61. NIN-ove nagrade za roman godine književniku Filipu Davidu, za roman "Kuća sećanja i zaborava" u izdanju Lagune.

Knjige/Stripovi ponedeljak 26.01. 20:37 Komentara: 8
strana 1 od 19 idi na stranu