Sutradan posle detinjstva: Svet Mike Antića

Knjiga "Sutradan posle detinjstva" (Arhipelag, 2014) bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

O ovoj, nadasve zanimljivoj i suptilnoj romansiranoj biografiji, na promociji u Domu omladine govoriće Gojko Božović, urednik i direktor izdavačke kuće "Arhipelag", Sanja Domazet, književnica i Nemanja Rotar, autor. Gosti večeri biće tamburaški orkestar "Neven" iz Pančeva.

U toku večeri biće prikazani i kratki filmovi o Miroslavu Antiću kao i njegov kratkometražni film "Druga obala".

"Skoro nismo imali u srpskoj prozi ovako suptilnu i lepu biografiju jednog pesnika, koju piše neko ko mu je blizak i po srodstvu i po vokaciji i po senzibilitetu... Rotar se prosto ogrnuo banatom, zaronio u uspomene i napisao da "nigde na svetu nema ovakvih nebesa kad se na putu ka večnosti slučajno zakače za toranj pa padnu. (…) Evo knjige gde su pomešana putovanja, ljubavi, stranstvovanja, dopisne karte koje je Antić tako voleo da piše, vozovi, rastanci i fotografije, crno-bele, naravno, sa kojih nam se pesnik smeši i onda kada mu je lice ozbiljno. Jer Miroslav Antić je doslovno umro sa pozlatom na rukama. Želeo je da naslika još jedan suncokret. Ta pozlata ostaje na rukama čitalaca ove knjige", zabeležila je književnica Sanja Domazet.

Knjiga "Sutradan posle detinjstva" bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Nemanja Rotar direktor je Kulturnog centra Pančeva i sestrić Miroslava Antića. Autor je nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romana, među kojima su najznačajniji: "Poslednja noć na Levantu" (roman o najvećoj opsadi Carigrada), "Netrpeljivost" (nagrada "Borislav Pekić" 2006. godine) i "Dnevnik ljudoždera", otkriva se publici kao vešt biograf i hroničar jednog posve drugačijeg vremena od današnjeg. Autor se pre ovoga pozabavio slavnim pesnikom kao priređivač njegove antologije pod nazivom "Pesme za Velike".

Miroslav Mika Antić prvi put se u književnosti oglasio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu "Majka" u časopisu "Mladost“ 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama "Ispričano za proleća“, čiji je recenzent Oskar Davičo.

Njegova kultna knjiga za mlade "Plavi čuperak“ (prvo izdanje 1965. godine) je u našoj književnosti neprevaziđena po broju izdanja u kratkom vremenskom periodu (30 godina). Čak 50 samo za pesnikova života, od ukupno 66. Ova zbirka poezije prevedena je u Rusiji u tiražu od 1 200 000 primeraka. Antić je održao preko 8000 književnih susreta sa decom od Istre do Makedonije.

Kao dugogodišnji novinar "Dnevnika" obraćao se čitaocima "Obično petkom“. Uređivao je časopise "Pionir“, "Ritam“ i "Neven“, kao i ediciju "Prva knjiga" Matice srpske.

Režirao je veliki broj kratkometražnih i dva celovečernja filma ("Sveti pesak“ 1968. i "Doručak sa đavolom“ 1971) koji su se zbog svoje izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije našli u "bunkeru".

Čovek koji je dva puta varao i samu smrt (Mika je preživeo dve kliničke smrti), preminuo je 24. juna 1986. godine, jednog tihog predvečerja, u svom domu u ulici Mihala Babinke u Novom Sadu.

Antić je pesnik neobjašnjivog i nerazgovetnog. On sledi Jejtsa koji kaže: "Ono što se može objasniti nije poezija". Zato traži od života samo nestvarno, nedoživljeno i još neokrnjeno kako bi ga ulepšao, preoblikovao i podelio sa svima koji su radi da se vinu samo pedalj iznad tla svakodnevice.

Njegov pesnički šapat, prožet nesagledivom energijom metafizičkog zanosa, misao napregnuta između nevidljive, onostrane sfere tajnih zagonetki postojanja i ovostranog dionizijski razbuktalog vojvođanskog bekrijanja, šarmantni poetski jezik i uverljivost spevanog, krase pesnikov stil, neodoljiv po svojoj prodornosti, zavodljiv po svojoj jednostavnosti.

Filozofski nastrojen, ravničarski razbarušen i raspevan, oslobođen reskog cinizma i mračne melanholije, ali ne bez taloga gorčine i jezgra napetosti u sebi naspram stvarnosti, društvenog okruženja, naspram ljudske osrednjosti i banalnosti.