Top 15: Najbolji evropski romani

Prvo su objavljene dve anglosaksonske liste, severnoamerička i britansko-irska, onda je 24. aprila predstavljena lista sa južnoameričkim romanima koji su osvojili svet, a sada je "Dejli telegraf" objavio listu sa “petnaest najboljih evropskih i ruskih romana”, kako se navodi na sajtu ovog britanskog dnevnika.

Bez rangiranja romana, objavljujući samo izbor 15 "najboljih romana" prema mišljenju književnih kritičara lista, listu "Dejli telegrafa" otvara čuveno delo “Proces” (1925) Franca Kafke. Već od samog početka, hapšenja bez objašnjenja Jozefa K., čitalac biva uvučen u ovo po mnogo čemu jedinstveno delo XX veka, koje dočarava suludost sveta u kojem živimo.

Objavljen u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, roman “Zar je to čovek” (1947) doneo je potresno svedočanstvo o Aušvicu. Ovo remek-delo došlo je iz pera upravo bivšeg zarobljenika tog okrutnog logora, italijanskog pisca i naučnika Prima Levija.

Na listi se našao i roman “Život: Uputstvo za upotrebu” (1978) Francuza Žorža Pereka, jedan od najuspešnijih književnih eksperimenata XX veka. Reč je o svojevrsnoj književnoj slagalici čiji okvir predstavlja jedna kuća u Parizu i događaji koji se u njoj dešavaju tokom osam sati jedne noći, 23. juna 1975.

-- Pročitajte i Top 10: Najbolji latinoamerički romani --

Otac svih savremenih romana, uteha svih boraca sa vetrenjačama i trn u oku svim vitezovima i viteškim pričama, “Don Kihot” (1605, 1615) Migela de Servantesa takođe se našao na listi. Kihota je teško ne voleti, mnogo je lakše prepustiti se njegovim snovima o nekom lepšem svetu.

Premda nije roman u klasičnom smislu, na listi se našla i zbirka eseja “Ispovesti” (1782) Žan Žaka Rusoa. Njegova prvobitna ideja da analizira sebe sa svim manama i vrlinama, prerasla je u niz eseja koji su na jedinstven način izmenili razmišljanje tadašnje Evrope.

Za svoje mesto izborio se i roman “U potrazi za izgubljenim vremenom” (1913 - 1927) Marsela Prusta. Transformacija introvertnog deteta u umetnika, uz brojna (tzv. nevoljna) sećanja, uobličena su u, po mišljenju mnogih, jednom od najboljih romana, a svakako i jednom od najdužih.

Foto: Beta/AP

“Nepodnošljiva lakoća postojanja” (1984) Milana Kundere takođe se našla na listi, kojom evidentno dominiraju dela XX veka. Sofisticirano delo, nalik povezanim esejima, predstavlja savršen otpor totalitarizmu u svim oblicima, sa nizom neverovatno zanimljivij, živih junaka, od Betovena do jednog psa, koji se teško zaboravljaju.

Među predstavnicima ruskog dela liste izdvaja se “Ana Karenjina” (1877) Lava Nikolajeviča Tolstoja, remek-delo koje i decenijama od objavljivanja realistično slika ne samo rusko društvo, već sve ljudske duše ophrvane sredinom i promenljivim vremenima koja se iznova vraćaju.

Uz ovaj ruski klasik na listi se našao i mlađi grčki stub književnosti, roman “Grk Zorba” (1946) Nikosa Kazancakisa. Grčka svakodnevica, dočarana kroz lik razigranog Grka, čoveka od gume, dočarana je uz grčko gostoprimstvo, pobožnost i nasilje.

Najstariji predstavnik evropske književnosti na listi je renesansni klasik “Dekameron” (1351 - 1353) Đovanija Bokača. Mreža sačinjena od sto isprepletenih priča, koje su pripovedali stanovnici Firence krijući se od kuge, pretvorila se u jednu od najboljih slika ljudske duše i prirode, ali i ljudskog društva u celosti.

-- Pročitajte i Top 35: Najbolji anglosaksonski romani --

Uz ovaj italijanski klasik na listi stoji još jedno delo italijanske književnosti XX veka, roman “Ako jedne zimske noći neki putnik” (1979) Itala Kalvina. Baš kao što vi nabavite primerak romana, nabaviće ga i glavni junak, i baš kao što vama nedostaje jedan deo priče - on nedostaje i glavnom junaku, zbog čega zajedno krećete na neverovatno zabavno putovanje kroz parodije svih prepametnih evropskih književnih trikova.

Još jedan je ruski klasik na listi, roman “Zločin i kazna” (1866) Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Čitali ga kao krimi-priču, kao uzbudljiv psihološki roman, kao rat sa razjarenim idealima i protiv njih… Svejedno je, uživaćete u ovom britkom i slojevitom slikanju ruske duše.

“Princeza de Klev” (1678), za koji se veruje da ga je napisala gospođa La Fajet, priča je o ženi koja živi za svoju ljubav i boriće se za nju bez obzira na cenu, važi za prvi psihološki roman. Kasniji pisci, poput Žorž Sand, u ovom su delu našli dovoljno materijala za svoje kasnije ludorije.

Roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova “Junak našeg doba” (1839) nije samo junak našeg, već i svakog doba. Delo prikazuje zatvoren krug pripadnika plemićke klase čiji je “portret sastavljen od poroka sveg našeg pokolenja”.

“Ispovesti varalice Feliksa Krula” (1954) Tomasa Mana poslednji su roman koji je ušao u odabrano društvo. Manova poslednja, verovatno na svoj način i najzabavnija knjiga, traži odgovor na jedno od najvećih pitanja koje muči pisca - da li su umetnici lažovi? A uz to i - hoće li dekadencija uništiti Evropu? Put do odgovora na ova pitanje je uobličen u jednu od najboljih književnih avantura.