Promovisana „Sva Teslina deca“ Gorana Skrobonje

Kafe knjižare Delfi nije bio dovoljno velik za sve poštovaoce proze pisca, prevodioca, izdavača Gorana Skrobonje čiji je novi roman predstavila izdavačka kuća Laguna. Ljubitelji fantastike, trilera i pseudoistorijskih sižea uživali su u predstavljanju knjige na promociji o kojoj su pored autora govorili pisac Pavle Zelić i književni kritičar Vasa Pavković.

„Sva Teslina deca“ je prednastavak romana „Čovek koji je ubio Teslu“ ali se može čitati odvojeno. Roman koji nudi alternativnu istoriju Srbije ali i sveta s početka 20. veka, iako pisan nepretenciozno, kako je sam autor rekao, kao zabavno, avanturističko štivo, našao se u užem izboru za prestižnu Ninovu nagradu.

Vasa Pavković je rekao da je knjiga „Sva Teslina deca“ jedan od najboljih žanrovskih romana na našem jeziku, ambiciozno delo i kompleksna knjiga koja pokazuje okretnost, spretnost i potkovanost pisca da barata najrazličitijim činjenicama – od fizike i nauke, preko društvene i političke istorije do istorije istočnjačkih borilačkih veština i da ih sve smesti u alternativni istorijski kontekst i to na način koji drži pažnju i interesovanje čak i onih čitalaca koji „ne ljube“ preterano ovu vrstu književnosti. Pavković je glavnu junakinju Anku Cukić izdvojio kao poseban kuriozitet, rekavši da je ona junakinja bez premca, specijalna agentica koja radi za tajnu policiju i jedina može da spreči svetski sukob interesa, zaključivši da je Skrobonjin novi roman izvanredna žanrovska knjiga kakvih je malo u našoj književnosti.

Pisac Pavle Zelić, koji je „okrivio“ Skrobonju da ga je „zarazio“ pisanjem, posebno je izdvojio činjenicu da je roman prednastavak ranijeg romana što je pojava kakve nema često u domaćoj književnosti kao i da je glavna heroina lik koji je bio polunegativac u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ i koja je iz sporednog lika prerasla u super junakinju, kakvih je naša književnost siromašna. Kao strip-autor, Zelić je izdvojio ilustracije strip-majstora Igora Kordelja i dokumentarne priloge Rastka Ćirića koji predstavljaju svojevrsni omaž omladinskim knjigama Stivensona, Verna, Emilija Salgarija koje su se čitale u ediciji „Plava ptica“.

Skrobonja je istakao da je u knjizi pored sijaset drugih napravio i jedan omaž Brusu Liju čiji je film „U zmajevom gnezdu“ izazvao sedamdesetih pravu pomamu u tadašnjoj Jugoslaviji za karateom i borilačkim veštinama. U knjizi, Skrobonjina Anka, veštine zavođenja uči od Mate Hari, a drevnu kinesku borilačku veštinu Ving Čun od Ip Mena, majstora ove veštine i učitelja Brusa Lija. Članovi tradicionalnog Wing Chun Kung Fu kluba „Zmajevo gnezdo“ iz Beograda svim posetiocima promocije demonstrirali su kineske tradicionalne veštine samoodbrane u svakodnevnom okruženju.