Ršumović i Tokarčuk otvaraju Sajam knjiga

Program 58. Sajma knjiga saopštili su danas na konferenciji za novinare predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović, urednik programa Olivera Stošić Rakić i ataše za kulturu, nauku i promociju Ambasade Poljske u Beogradu Dagmara Luković.

Ožegović je objasnio da je izbor da otvori sajam pao na Ršumovića posto je jedan od najvećih srpskih pisaca za decu, ovenčan svim poznatim nagradama, sa 86 objavljenih knjiga.

Ovo je prvi put da Sajam otvara pisac za decu, koja će biti više nego prethodnih godina u žiži pažnje organizatora što pokazuju i prateći programi.

Sajam je ove godine, istakao je Ožegović, organizovao 60 programa a posebne programe je pripremila zemlja pocasni ngost i izdavači koji ih organizuju na svojim štandovima ili su salama za promocije. Sajam je finansijski pomogao dolazak 16 stranih gostiju. Prateći programi, nastavio je on, daju posebnu dimenziju ovoj kulturnoj manifestaciji koju će ove godine posetiti i predstavnici Lajpciškog i Frankfurtskog sajma knjiga, kao i Evropske asocijacije izdavača.

Na površini od 27.000 kvadratnih metara, predstaviće se 490 direktnih izlagača, što je 12 više nego lane, a od toga 48 iz inostranstva.

Državne institucije i distributeri, izdavači iz oblasti religije i teologije nalaziće se u parteru hale 4, dok će na galeriji ove hale biti antikvarne i korišćene knjige.

Sale za prezentacije i izložbe biće u hali 1a, dok će novoustanovljeni Dečiji paviljon biti u hali 2b, što će publici omogućiti lakši pristup sadržajima pratećih programa.

Po prvi put na Sajmu knjiga književni časopisi iz Beograda imaće sopstveni štand i prateći program.

Ožegović je podsetio da se ove godine slavi veći broj godišnjica vezanih za književnost, pre savega će biti obeleženo 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog kome je posvećena izlozba retkih izdanja njegovih knjiga.

Pored toga biće postavljene izložbe časopisa, prvih i retkih izdanja Njegoša i Dučića, Kultura ćirilice... O pratećim programima koji se odvijaju pod sloganom "Prostori slobode" govorila je urednica Olja Stošić Rakić, koja je istakla da se ovim "istovremeno naglašavaju i problematizuju veze autora, teksta i društvenog trenutka".

Prvi put na beogradskom Sajmu knjiga, u organizaciji ovog sajma, biće realizovani programi posvećeni deci i mladima, u formi likovno-književnih radionica, druženja sa piscima i tribina, kao i kroz interaktivni programi za decu i mlade "Volim da čitam", kazala je ona.

Popularna Strip-sala će i ove godine predstaviti najupečatljivija strip ostvarenja objavljena između dva sajma.

Forumi Sajma se održavaju pod sloganom "Brinuti o knjizi" i baviće se temama: medijski prostor slobode za knjigu, šta za kulturni i izdavački sektor znače najnovije izmene medijskih zakona, razgovor sa predstavnicima medija i stručnjacima za medije, internacionalni modeli predstavljanja i popularizacije književnosti - nemački, slovenački i srpski primeri iz prakse, kome i čemu su potrebne javne nabavke u izdavaštvu i bibliotekarstvu: o posledicama aktuelnog Zakona o javnim nabavkama, u domenu izdavaštva i bibliotekarstva.

Urednica je najavila da bi trebalo da ucestvuju predsatavnici ministarstava kulture i finansija. Posebni okrugli sto biće posvećen književnoj periodici, a drugi temi kako književnost za decu učiniti vidljivom. Direktori najuglednijih svetskih sajmova knjiga učestvovaće u debati o internacionalnim modelima predstavljanja i popularizacije književnosti.

Kako je istakla Stošić-Rakić, prateće programe Sajma ove godine finansijski je pomogla Evropska mreža za književnost i knjige - Traduki. Govoreći o nastupu Poljske kao počasnog gosta sajma, ataše za kulturu, nauku i promociju Ambasade Poljske Dagmara Luković je istakla da stiže delegacija sa 12 članova.

Među njima je sedam pisaca, a pet je stručnjaka za autorska prava i uključivanje nacionalnog izdavaštva u evropske tokove, koji bi preneli srpskim kolegama iskustva iz vremena tranzicije pre ulaska u EU.

Ona je skrenula pažnju da će se programi koje organizuje odvijati ne samo na sajamskom štandu Poljske, već i na mnogim drugim mestima u Beogradu, na Opštini Palilula, na Kolarcu, Kinoteci, KCB...