Kosančićev venac i kulturni kod

"Ko sebe poštuje i svoje čuva, toga svi čuvaju i poštuju", na ove reči Ive Andrića podsetio je predsednik Tomislav Nikolić, prilikom nedavnog obeležavanja Dana Narodne biblioteke Srbije.

Tom prilikom predložio je da se lokalitet na Kosančićevom vencu, gde je nekada bila zgrada Biblioteke, koja je u šestoaprilskom bombardovanju do temelja izgorela, uredi i vrati NBS. Samo nekoliko dana kasnije iz Srpske patrijaršije stigao je predlog da se tu podigne njihova biblioteka, što je Ministarstvo kulture odmah i svesrdno podržalo!

Razlog za ovakvu odluku Ministarstvo je pronašlo u činjenici da je sadašnji prostor Biblioteke Srpske patrijaršije izrazito nepovoljan kako za čuvanje dragocenih knjižnih fondova tako i za njihovo korišćenje i dostupnost javnosti.

- U isto vreme, izgradnja Biblioteke Srpske patrijaršije i sadržaji koje će ona imati u potpunosti predstavljaju kontinuitet namene planiranih sadržaja ove lokacije kao Memorijalnog kompleksa, namenjenog sećanju na tragično i nepovratno uništeno rukopisno i štampano kulturno blago Srbije, koje je najvećim delom pripadalo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Samim tim, to ne treba da isključi obeležavanje mesta na Kosančićevom vencu na koji simbolično treba da se vrati Narodna biblioteke Srbije - navedeno je u saopštenju.

Na ovakav stav usledilo je reagovanje zaposlenih u Narodnoj biblioteci. Akciju "Ne dam Kosančićev venac" je na "Fejsbuku" poveo Ljubomir Branković iz ove institucije i pozvao sugrađane da 6. aprila na ovoj kultnoj adresi bar jednu knjigu daruju kamenim ostacima ubijene Narodne biblioteke. Komentarišući u svom stilu predlog za gradnju na Kosančićevom vencu, dramski pisac Dušan Kovačević za „Novosti“ kaže:

- Bio bi red da se posle toliko decenija ta nesrećna i strašna uspomena skloni iz jednog od najlepših delova grada. I da se nešto na tom mestu izgradi, što je dostojno današnjeg Beograda, a šta će to biti - neka odluče ljudi koji vode grad. Zašto ne bi bila i medicinska ustanova.

Da ideja da se na Kosančićevom vencu na mestu gde je u nacističkom bombardovanju uništena Narodna biblioteka Srbije podigne bilo šta drugo osim zgrade Narodne biblioteke predstavlja zapanjujuće odsustvo kulturne, istorijske i tradicijske svesti, smatra Gojko Božović, pisac i glavni urednik "Arhipelaga":

- Ako bi se na mestu srušene Biblioteke podigla neka druga zgrada, ma koje namene, potpuno bi se poništio jedan istorijski i kulturni kod, nešto na čemu su, između ostalog, izgrađivane sve generacije kod nas posle 1941. I to mora biti prvorazredno pitanje čitave kulturne javnosti - kaže Božović. - Nametnuta je pogrešna tema, ali pošto je ona već u javnosti, ne sme ostati prećutana. Sasvim je moguće da je potrebna nova zgrada Biblioteke Srpske pravoslavne crkve, ali Kosančićev venac nije mesto za to.

Šta o izgradnji Biblioteke patrijaršije na mestu NBS na Kosančićevom vencu misli blogerka B92 Jelica Greganović, pročitajte ovde.

Pisac Mihajlo Pantić takođe smatra da je nedopustivo na temeljima Narodne biblioteke praviti nešto drugo:

- Sramota ove zemlje je da ni posle sedam decenija nije obnovila zgradu koja bi trebalo da bude riznica najboljeg što su nam preci ostavili u nasleđe i simbolički znak naše prosvećenosti. A izgrađeno je toliko Potemkinovih sela, o "nedovršenim projektima" da ne govorim.

Uz zgradu na Kosančićevom vencu, koju je 1920. godine tadašnja vlada kupila za Narodnu biblioteku od industrijalca Milana Vape, nalazilo se i omanje zdanje - Zadužbina episkopa Nikanora Ružičića, koja je, takođe, srušena u bombardovanju. Da li je to i krunski argument za izgradnju Patrijaršijske biblioteke ili postoje još neki ubedljiviji razlozi, biće poznato narednih dana. Kako su "Novosti" nezvanično saznale Patrijaršija će se, ovim povodom, oglasiti saopštenjem. U njemu će, između ostalog, biti navedeno i da je zemljište na kojem je sadašnja zgrada Narodne biblioteke Srbije (ukupno tri hektara), 1973. oduzeto od Srpske pravoslavne crkve.