Krleža u Srbiji, decenije pauze

Novo, dopunjeno, izdanje njegove knjige "Krleža i Srbi" (Službeni glasnik), daje uvid u komplikovne, ali veoma važne, veze koje su išle u oba pravca na relaciji Beograd - Zagreb i u kojima je Krleža igrao značajnu ulogu tokom najvećeg dela 20. veka, objašnjava urednik kolekcije knjiga Radovana Popovića u "Službenom glasniku" Petar Arbutina.

On smatra da je danas potrebnije nego ikada pokazati koliko je Krleža poznavao Srbe, kritikovao ih, ali im je bio i veoma naklonjen.

Popović je rekao da je prvo izdanje "Krleža i Srbi" bilo u Beogradu prećutano, a samo je Miljenko Jergović u zagrebačkom casopisu "Zarez" napisao obiman prikaz.

Popović smatra da je najvažniji kvalitet ove knjige što donosi veliku količinu podataka, godinama prikupljanih, koji govore o odnosu Krleže prema Srbima i Srbiji i Srba prema piscu. Važan izvor za sagledavnje odnosa između Krleže i Dušana Matića je njihova prepiska kao i pisma koja je posle rata Krleža pisao Titu kome se obraća sa "ti".

Lukač je objasnio da je dramu "Fajrfont na Gvozdu"(Povelja) , u kome je glavni junak Krleža, napisao prošle godine i objavio u kraljevačkom časopisu za kulturu "Povelja", a da je objavljena i kao separat.

Zrenjaninska "Agora" je odabrala da štampa novo izdanje najslavnijeg Krležinog romana "Na rubu pameti" (Agora), jer je njen glavni urednik Nenad Šaponja, procenio da je to delo koga već decenijama nema u knjižarama postalo u našim vremenima izuzetno aktuelno.

Krleža je u njemu, kako je napisao Šaponja dao "duboki kritički uvid u društveno, moralno blato u kome je živeo".