Šta čitaju srpski pisci - drugi deo

U prvom delu ankete, koja je objavljena u subotu 21. aprila, Dragoslav Mihailović, Gojko Božović, Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Dejan Stojiljković otkrili su da ponovo čitaju antologijska dela, a u drugom delu spiska koji prenosimo danas, neki priznali i da su "pali" na jeftine krimiće i da gledaju popularnu tursku seriju "Sulejman Veličanstveni".

Jedan od najpopularnijih, najproduktivnijih savremenih pisaca Milovan Vitezović objasnio je da sada, uglavnom, čita samo ono što mu je potrebno za pisanje, a to je u ovom času knjiga sećanja Vere Crvenčanin "Ima tako ljudi".

"Vera je bila udata za pisca Skendera Kulenovića, a bavila se pozorišnom režijom i sada je starica koja ima 92 godine", ispričao je Vitezović i precizirao da je za njenu knjigu sećanja saznao čitajući "Politiku", a potom je jedva pronašao to delo.

"Pošto sam upravo pri kraju pisanja romansirane biografije Branka Ćopića, a poznato mi je da su Ćopić i Kulenović bili kumovi, potražio sam knjigu Crvenčaninove da proverim šta je ona zapisala o Ćopiću", kazao je Vitezović.

U prvom čitanju, kaže Vitezović, samo je tragao za onim što se odnosilo na Ćopića, a kada je shvatio da je knjiga uzbudljivo svedočanstvo o ideološkim lomovima unutar porodice Crvenčanin, kao i svedočenju savremenika i prijatelja Bojana Stupice, Ranka Marinkovića, Miroslava Krleže, vratio se da je čita ta sećanja od početka.

Milovan Vitezoviæ (Foto: Tanjug)

Vladimir Kecmanović, autor romana "Top je bio vreo", koji je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, a zatim bio ovenčan nagradom "Meša Selimović", da bi na kraju bio ekranizovan, odgovorio je da "trenutno ponovo čita zbirku pesama ''Pre nego što sve počne da se vrti'' Milene Marković".

Pisac koji je stekao široku popularnost pišući "žestoke" kolumne u medijima objasnio je da čita baš tu knjigu "zbog svega što unutra piše".

Pošto je na anketu odgovorio putem mejla, on je naveo kao primer pesmu koja počinje stihovima "nemojte da rušite grad/on je mnogo ružan/i dosta su ga puta rušili/možda je zbog toga tužan..."

Na kraju pesme on je zaključio: "Ko je razumeo, nema šta da mu se objašnjava. Ko nije - uzaludno je."

Vladimir Kecmanoviæ

Spisateljica prof. dr Mirjana Ðurđević, koja je takođe dobitnica nagrade "Meša Selimović", ali one regionalne koja se dodeljuje u Tuzli, odgovorila je da "guta stare krimiće iz biblioteke ''Crna ptica'' u izdanju nekadašnje beogradske ''Jugoslavije''."

"Motiv je trivijalan, dobila sam ih na poklon i nisam mogla da odolim nostalgičnom putovanju u vreme kada je i ''običan krimić'' bio tretiran kao Knjiga", objasnila je razlog izbora ove lektire i zapitala: "Da li je dovoljno retro da bi bilo in?"

Za Ðurđevićevu je važno što te knjige imaju "savršni prevod, pristojnu lekturu i korekturu, prelom i nijedna od tih skromnih džepnih knjižica, koje su prošle kroz mnogo ruku, nije se raspala za 45 godina".

"Slično je i sa sadržajem. Iako nijedan od tih autora nije ušao u istoriju ''žanrovske'' književnosti, svaki od tih romana za tri koplja prednjači u odnosu na današnje belosvetske bestselere. Objašnjenje je jednostavno, ali i mučno, pa, ipak, ne bih na Dan knjige. I ja mu dođem neki pisac", zaključila je Ðurđevićeva.

Mirjana Ðurðeviæ

Vladislav Bajac, pisac čitanih, nagrađivanih i prevođenih romana, osnivač i urednik izdavačke kuće "Geopoetika", rekao je da čita "esejisticku knjigu Orhana Pamuka ''Naivni i sentimentalni romanopisac'', poslednju koju je objavio".

Bajac, koji je srpskim čitaocima otkrio turskog pisca pre nego što je on dobio Nobelovu nagradu, obašnjava da se u novoj knjizi Pamuk "bavi temama kao sto je analiza ljudskog uma u procesu čitanja romana, o realnom i izmišljenom, o karakterima, vremenu i radnji, recima, slikama i predmetima... "

"A narocito, ovu knjigu čitam zbog poglavlja o "Muzejima i romanima" jer se najzad bliži i dugo ocekovano otvaranje Pamukovog "Muzeja nevinosti" sastavljenog upravo od materijalizovanih predmeta iz njegovog poslednjeg, istoimenog romana. Taj obrnuti proces prirodnom - da na osnovu fikcije tj. jedne Knjige nastaje pravi Muzej - iako deluje neverovatno, kazuje nam da su snovi ostvarivi", poručio je Bajac.

On je otkrio da čita i nekoliko knjiga (na engleskom) o životu žena u osmanskim haremima, na dvorovima, na selu u srednjem veku.

"Uživam u lepoti slika koje reči iz ovih knjiga stvaraju. Eto, opet obrnut proces od uobičajenog. No, da ne bude zabune, ne čitam ih zbog TV serije ''Sulejman Veličanstveni'', iako, priznajem, seriju gledam", našalio se pisac koji je izuzetno dobro istražio vreme Sulejmana Veličanstvenog, pišući roman " Hamam Balkanija".