"Čitajte knjigu glasno!"

Na početku promocije usledila je video projekcija teksta na srpskom, praćena čitanjem istog na nemačkom jeziku. Knjigu su potom kroz spontan razgovor predstavili Bojana Denić (prevodilac), Ivan Medenica (teatrolog i pozorišni kritičar) i Periša Perišić (dramaturg).

“Pisac nam ne ostavlja dilemu o čemu je ovde reč, dakle čim otvorite knjigu počinje tekst nobelovke Elfride Jelinek a zatim sledi taksativno novinarsko upućivanje na sadržaj ove drame. Ono što je nekarakteristično za dramski tekst je da nema dijaloga ni monologa, nego idu samo reči, reči, reči... Dovoljno je da bacite pogled na sam tekst pa da vidite da tu nema ni podela na činove, ni scene, nema ni slika, nema lica koja govore ali ima govornika“, objašnjava Medenica.

„Rehnic (Anđeo uništenja)“ je dramski tekst nemilosrdne jezičke siline, u kojem autorka razmatra diskurs javnog govora a čitaoci postaju svedoci glasno uvežbavanog čina kolektivnog ćutanja i prećutkivanja. U ovom delu autorka se bavi zaboravljenim zločinom iz Drugog svetskog rata. Ustaje protiv ćutanja, insistira na razgovoru o zločinima jer smatra da je to jedini način da se ljudi pomire s prošlošću.

„U noći između 24. i 25. marta 1945. godine, grofica Margit fon Baćanji priredila je u svom zamku Rehnic u Burgenlandu gozbu za komšije, velikodostojnike lokalne Nacionalsocijalističke partije, SS oficire, od kojih je jedan bio njen ljubavnik, i za nekolicinu dobrih strelaca iz redova nacista. Vrhunac te noći pijanstva i razvrata bio je masakr 180 Jevreja na prinudnom radu. Svi su pobijeni, osim dvojice koji su kopali grobnice. Oni su ubijeni sutradan“, navodi se u knjizi.

Kako Perišić objašnjava “koliko god se Jelinek trudila sebe da sakrije kao društvenu figuru, toliko se trudila da otkrije prljavštinu oko sebe. Ali, kada je ona u pitanju ne može se pričati samo o delu već mora i o autorki“.

Iako je poznato da je Elfride Jelinek svojevremeno branila izvođenje svojih tekstova i da ne postoji predstava o ovom događaju u austrijskoj produkciji, sredinom 2010. godine minhensko pozorište gostovalo je u jednom gradu Austrije sa pozorišnom izvedbom upravo o Rehnicu.

Inače, ovo je prva integralna verzija prevedena na neki jezik. Do sada su prevođeni samo delovi za pozorišne potrebe.

Bojana Denić je objasnila koliko je zahtevno bilo prevesti tj. "iskomponovati tu muziku Elfride Jelinek na srpski“ .

„Ritam teksta je takav da vam on ne dopušta nikakav predah, nemir vlada, taman kad pomislite ‘fino, čini mi se da ću uskoro moći da uzmem dah, a ono nema prostora za udah’. Čitalac je sve vreme napet i zapravo ne možeš da dođe sebi. Dakle, ovo nije knjiga za razbibrigu i razonodu i ako od knjige očekujete da se uz istu opustite - nemojte je čitati“.

Na kraju je, kao i na početku promocije, prikazana video projekcija praćena čitanjem. Potom je, u potpunom mraku, usledio zvuk rafalne paljbe.