Slikovnica Albaharija i Petričića

Albahari i Petričić su odrasli u istom kraju Zemuna, a to druženje iz detinjstva nastavljaju i u Kanadi, ali preko mejla jer žive na različitim krajevima te velike zemelje. Petričić je rekao da su "sada jedan u Gornjem a drugi u Donjem Zemunu".

Prema njegovim rečima, već nekoliko godina su smišljali da zajedno naprave knjigu za decu, a Albahari je dodao da su te pripreme i docnije rad na knjizi bilo tako dugi i komplikovani da bi sada mogli da napišu knjigu o stvaranju "Eme i ježa koji nestaje".

Albahari je rekao da se period rada na knjiizi zove "vreme Duškove torture" pošto je njegov originalni tekst stalno vraćan na doradu i preradu i posebno skraćivanje, jer Petričić je tražio da bude sveden na obim koji je, prema njegovom mišljenju, primeren slikovnici.

"Mislio sam da na kraju neće nestati samo jež već i ceo moj tekst", požalio se Albahari, a Petricić je replicirao da je Albahari prvobitno napisao tekst "ravan epskom romanu".

Oni su pomenuli mogućnost buduće saradnje na nekoj novoj knjizi sličnoga tipa.

Glavna urednica "Cepter buka" i te knjige Slavka Ilić je rekla Tanjugu da je taj biser štamparstva i sklada teksta i ilustracija jedan od aduta izdavačke kuće za neku od nagrada na predstojećem beogradskom sajmu knjiga, jer veruje da joj nema premca među slikovnicama za decu domaće produkcije.

Izdavač koji je za proteklih 10 godina objavio preko 120 naslova prevedenih sa velikog broja jezika i iz različitih oblasti (istorije, mitologije, umetnosti, beletristike, filozofije) nije imao između dva sajma produkciju većeg obima ali je Ilićeva istakla da su pored slikovnice vredne pažnje još dve knjige.

To su monografija "Crteži i grafike Stojana Ćelića" koju je priredila i isfinansirala njegova udovica, istoričar umetnosti i kustos Galerije i kolekcije Cepter Ivana Simonović-Ćelić.

Drugi pažnje vredan naslov je "Rokopisi" Petra Pece Popovića najvećeg srpskog znalca istorije roka koji je kroz to delo dao presek istorije srpskog roka.