Uručena Vitalova nagrada

Već tradicionalna nagrada, ove godine uručena 12. put, dodeljuje se za najbolju knjigu na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, knjizevne kritike, eseja i književne publicistike, a osim novčanog iznosa, koji ove godine iznosi 5.000 evra, podrazumeva i ponovljeno izdanje nagrađene knjige.

Generalni direktor "Vitala", fabrike ulja i biljnih masti u Vrbasu, čiji je vlasnik beogradska kompanija "Invej", Sanja Međedović rekla je da će "Zlatni suncokret" kao jedna od najprestižnijih nagrada u srpskoj književnosti i nadalje podsticati razvoj domaće literature.

Na pitanje zašto "Agnec" Milete Prodanovića, među 300 naslova različitih književnih žanrova, član žirija Jovan Zivlak rekao je, ne samo zato što piše priče našeg vremena, za šta je potrebna hrabrost, već i zato što one razgovaraju sa nama o tom vremenu.

Zivlak je ocenio da je Prodanović jedan od retkih pisaca koji se usuđuje da priče smesti u Beograd i suoči nas sa suštinom.

"Funkcija književnosti je, valjda, da nas pozove da progledamo", dodao je on.

Prof. dr Nikola Strajnić, takođe član žirija, osvrnuo se na završetak svake od Prodanovićevih priča u "Agnecu" koji je, kako je rekao, spasiteljski.

U završetku svakog umetničkog dela je njegov smisao, ono čemu autor stremi, zbog čega je delo i nastalo, to je njegova ključna tačka, rekao je Strajnić.

Kod Prodanovića je to, smatra on, najviša tačka. On u odsudnom momentu čini zaokret i jednom rečenicom, bez ikakvog objašnjenja, završava priču uvek sa jednom porukom - treba nam sotir, spasitelj čovečanstva koje srlja u kataklizmu, rekao je Strajnić.

Zahvaljujući na nagradi i uz podsećanje da je u toku rada žirija umro njegov treći član, prof. dr Tomislav Bekić, Prodanović je rekao da se umetnik uvek pita ima li smisla stvarati u ovakvim vremenima kakva prolazi naše društvo.

"Ova nagrada me uverava da taj smisao ipak negde postoji dok god ima onih kojima se to što radim čini važnim", rekao je laureat.

O značaju Vitalove nagrade svedoči njenih 12 godina tradicije i plejada dobitnika, počev od prvog Ivana V. Lalića, koji predstavljaju njenu vrednost, dodao je Prodanović.

Ta nagrada je, smatra on, i pokazatelj kako industrija u vrtlogu čudnog tržišta kakvo je sada naše, na efikasan način može da ulaže u kulturu.

Prodanović je rođen 1959. godine u Beogradu i završio je Fakultet likovnih umetnosti, a od 1983. godine objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku.