Srđanu Valjareviću nagrada NBS

Priznanje, koje je uručeno 28. februara, na Dan Narodne biblioteke Srbije, sastoji se od povelje autoru i povelje izdavaču, kao i novčane nagrade autoru u iznosu od 85.000 dinara. Nagradu Valjareviću i glavnoj urednici izdavačke kuće "Samizdat B92", Lidiji Kusovac, uručili su državni sekretar u Ministarstvu kulture Ivana Stefanović i upravnik NBS Sreten Ugričić.

Članovi Žirija, u kome su se nalazili Saša Jelenković, direktor Matične biblioteke "Svetozar Marković" u Zaječaru, Bogoljub Mazić, zamenik direktora (sa ovlašćenjima direktora) Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu, Ratko Čolaković, bibliotekar, Narodna biblioteka, Stara Pazova, Svetlana Gavrilović, bibliotekar, Narodna biblioteka Srbije, Mirko Demić, bibliotekar, Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", Kragujevac i Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije (predsednik žirija), jednoglasno su odlučili da za najbolju knjigu, domaćeg autora, u mreži javnih biblioteka Srbije za 2007. godinu, iz oblasti književnosti, književne i naučne esejistike, proglase roman Srđana Valjarevića "Komo", u izdanju izdavačke kuće "Samizdat B 92" iz Beograda.

Povodom odluke o dobitniku predsednik žirija, Sreten Ugričić je saopštio:

"Valjarevićev "Komo" pleni funkcionalnom i odmerenom ravnotežom: između autorsko-poetičke ambicije i kompetencije, između neposrednosti i nenametljivosti, između eksplicitne nepretecioznosti i implicitne suverenosti, između nesigurnosti i utemeljenosti, između lakoće i težine, između lične apartnosti glavnog lika i njegove kolektivne uočljivosti i obeleženosti, s obzirom na to odakle taj lik dolazi.

Ovaj pisac je iz Srbije, koja je bila u očajnom stanju, tada kao i sada. Srbi su stranci, na mnogo načina, u ovom svetu. Izgleda da je to naš izbor. Posledice tog izbora su strašne, i po nas i po druge. I šta onda preostaje čoveku, nego da bude autsajder među svojima, apatrid u sopstvenoj zemlji, neprilagođen na okruženje koje ne ostavlja šansu za dostojanstvenu integraciju i iole suvislu komunikaciju.

Zato, ponekad, uprkos i usred te strašne apartnosti od koje se mora bežati, a od koje se ne može uteći, na individualnom nivou se otvaraju mogućnosti za smisao i razumevanje na drugi, skriveniji, tihi način. Takva saglasnost i usklađenost sa svetom i ljudima je dublja, toplija. Iako neuhvatljiva i nestabilna, nije manje stvarna, naprotiv. Autsajder je odbačen i zanemaren, ali u isto vreme može bolje da razume i da bude bolje shvaćen.

Valjarević je neposredan, ali ta neposrednost pita svakog od nas, svakog pojedinog čitaoca, indirektno i diskretno, ali nepokolebljivo, iz reda u red, iz stranice u stranicu: znaš li šta radiš, u šta se uklapaš i sa kim i na kojim talasnim dužinama ti komuniciraš?

Najzad, povodom Valjarevićeve proze treba potvrditi: jednostavnost je najveća vrlina, i među ljudima i u umetnosti."

Nagrada za najbolju knjigu od najčitanijih u mreži javnih biblioteka Srbije dodeljuje se domaćem autoru za knjigu iz oblasti književnosti, nauke ili umetnosti, objavljenu prvi put u Srbiji za poslednje tri godine. U konkurenciji za nagradu učestvuju knjige bez obzira da li su već dobile, ili su kandidati za neku drugu nagradu.

Na listi kandidata za ovo priznanje bilo je 25 najtraženijih knjiga u mreži narodnih biblioteka u Srbiji tokom 2007. godine.

Na prvom mestu ove liste je "Idi, vreme je" Marije Jovanović a slede "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" Svetislava Basare, "Vreme vlasti2 " Dobrice Ćosića, "Balada o Bohoreti" Gordane Kuić, "Tvoj sam" Mirjane Bobić Mojsilović.

Nagrađeni "Komo" Srđana Valjarevića je na šestom mestu. Slede "Preljubnici" Vide Ognjenović, "Sve Crvenakpe su iste" Marka Vidojkovića, "Zapis duše" Ljiljane Habjanović Đurović, "Emilija Leta" Mirjane Mitrović.

Tu su zatim "Eldorado" Mome Kapora", "Svih žalosnih radost" Habjanovićeve, "Poljubac" Gordane Ćirjanić, "Ono sve što znaš o meni" i "Srce moje" Mojsilovićeve, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Putopis kroz biografiju" Kapora, "Prvi drugi treći čovek" Mirjane Đurđević.

Slede tri knjige Zorana Živkovića "Nemoguće priče 2", "Čitateljka" i "Most", kao i "Meta" Vuka Draškovića i "Bela rada" Zorana Momčilovića.

Narodna biblioteka Srbije obeležila je 28. februara 176 godina postojanja.