Otvoren sajam knjiga

"Sajam otvaram sa dvojakim osećanjem: osećanjem dubokog poštovanja prema piscima koje sam voleo i od kojih sam učio, i osećanjem da je na mene "došao red" da pozdravim goste rečima: dobrodošli na 52. Međunarodni sajam knjiga, sa željom, iskrenom željom, da se vidimo i sledeće jeseni", kazao je Kovačević.

Kovacević je objasnio da ga je "blago zbunio poziv" prijatelja da otvori ovako značajan kulturni događaj i da stane na mesto gde su pre njega stajali pisci njegove mladosti, "pisci koje ste voleli dok ste neosetno učili jezik predaka, lako i lepo, uz uzbuđenje čitanja koje samo detinjstvo nosi".

Odmah posle te "blage zbunjenosti", javilo se osećanje "tihe zebnje", kazao je Kovačević. "Javilo se pitanje, sasvim ljudsko: da vas nisu pozvali, jer su, možda, čuli nešto što vi još ne znate, da se nije proneo glas kako vas je neko, skoro, video poprilično umornog i bledog, rasejanog pogleda i blagog osmeha, u blizini Doma zdravlja, pa bi 'bio red' da se ovde pojavite što pre - još ovog sajma, jer ko zna šta nosi dan, a šta noć, gde je sledeća jesen. I oni što su bolje izgledali nisu dočekali proleće, i, kao što znamo, samo od prošlog Sajma do danas, toliko prijatelja nas je napustilo", rekao je Kovačević.

Ovaj duhoviti uvod Kovačević je nastavio setnom i gorkom konstatacijom da su "o značaju knjiga napisane biblioteke, a o životu i zdravlju pisaca, izdavača, knjižara, bibliotekara i čitalaca se ćuti, ili govori sasvim malo, stidljivo i, kao što znamo, obično kad je kasno".

"Verujem da nije bilo naodmet reći nešto i o nenapisanim knjigama, nenastalim zbog (ne)uslova u kojima su pisci živeli", primetio je Kovačević i završio sa blagim optimizmom da je "život naš obični, svagdašnji, ovozemaljski, najlepša i najznačajnija priča, ili, pesma - vidimo se sledeće jeseni".

Prvim posetiocima ovogodišnje međunarodne književne smotre, najveće i najstarije u regionu, obratila se zatim italijanska književnica Fler Jegi kao predstavnica Italije, zemlje počasnog gosta.

Ona je rekla da je veoma srećna i počašćena boravkom u zemlji koja joj je uvek bila draga i koju je do sada poznavala samo iz knjiga kao što su one velikih pisaca, Ive Andrića Miloša Crnjanskog i Danila Kiša.

"Znam da ovde mnogi mladi studiraju italijanski jezik i književnost i posebno sam srećna što je jednu od mojih knjiga, 'Proleterka', Aleksandar Stefanović preveo na vaš jezik a objavila izdavačka kuća 'Klio'", rekla je Jegi.

"To je knjiga koja između ostalog govori i o vašoj zemlji. Znam da je vaša zemlja u teškoćama, ali znam isto tako da su mnogi od vas mladih, čitaoci s ogromnom voljom da opšte s svetom", konstatovala je Jegi i izrazila nadu da joj kada uskoro bude opet došla u našu zemlju pasoš više neće biti potreban.

Na sajmu koji se prostire na 20.000 metara kvadratnih i zahvata svaki kutak Hale 1 i Hale 14, od 23. pa do nedelje 28. oktobra uveče biće kao u košnici jer ako je suditi prema prošlogodišnjoj poseti broj onih koji će doći da razgledaju nova izdanja, kupe knjige, prisustvuju brojnim promocijama, susretima s piscima, tribinama, pogledaju šest izložbi, premašiće 150.000.

Svaka kupljena ulaznica učestvuje u nagradnoj igri i srećni dobitnik putovaće iduće godine na veliki međunarodni sajam knjiga u Torinu.

Četvrtak, 25. oktobar, biće školski dan za koji su mnogi izlagači pripremili posebne programe primerene školarcima svih uzrasta.

Strani izlagači, iz 21 zemlje, smešteni su u Halu 14, a među njima je prvi put i Rusija.

Foto: FoNet