Zbog Mocarta je zavoleo muziku, Tolstoja je dirnuo do suza, a kuću je kupio pred kraj života

Deset opera, tri baleta i sedam simfonija, da ne spominjemo brojne solo pesme, koncerte, kantate, minijature za klavir i raznovrsna dela za orkestar i solističke instrumente – sve to čini ogroman opus Petra Iljiča Čajkovskog.

Izvor: Russia beyond
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ovaj je veliki kompozitor stvarao u drugoj polovini 19. veka, u razdoblju koje se smatra zlatnim dobom ruske muzike. Čajkovski je rođen 1840. godine u Votkinsku, gradu na Uralu, u koji je njegov otac poslat iz Sankt Peterburga da upravlja tamošnjom velikom livnicom.

Muziku učio od Mocarta i seljanke

Sviranje i komponovanje kratkih pesama bili su deo kućnog obrazovanja mladog Petra. Osim toga, roditelji Čajkovskog bili su veliki ljubitelji muzike i kod svoje dece su razvili ovu sklonost. U kući je postojao neobičan instrument: male mehaničke orgulje orkestrion, koje je Petar voleo da sluša kao dete. Dečaku se posebno svideo Mocart. U svom dnevniku je kasnije zapisao da je "zahvaljujući njemu saznao što je muzika".

Časove klavira dečaku je držala Marja Paljčikova, koja je bila iz kmetske porodice. Istraživači još nisu sigurni kako je ona stekla muzičko obrazovanje, da li je u tome uspela sama ili je spahija kojem je pripadala primetio njen talenat i platio joj časove.

Studije prava i strast prema pozorištu

Kada je Čajkovski imao 10 godina, sa majkom i sestrama preselio se u Sankt Peterburg, gde se ubrzo upisao u Imperatorsku pravnu školu.

Život u Sankt Peterburgu se sasvim sigurno veoma razlikovao od života u provinciji. Mali Petar je odlazio u pozorište, koje je obožavao. Upravo je tu prvi put čuo kako zvuči veliki orkestar.

Njegov otac je angažovao Nemca Rudolfa Kundingera kao privatnog učitelja klavira za Petra i on je dečaka počeo da vodi na koncerte. Ironično je da je Kundinger rekao ocu Čajkovskog da dečak nije posebno talentovan za muziku.

Ali Petar je i dalje bio fasciniran muzikom. Kad je završio pravnu školu, dobio je službu u Ministarstvu pravde, ali je pozorište i dalje bilo njegova najveća strast. Sprijateljio se s italijanskim solo pevačem koji je radio u ruskom pozorištu i postao veliki ljubitelj italijanske opere.

Iako je Kundinger potcenio muzički potencijal Čajkovskog, njegov otac je predložio da Petar stekne muzičko obrazovanje. Tako Čajkovski, u 21. godini, upisuje Sanktpeterburški konzervatorijum, na kome je studirao kompoziciju.

Prve kompozicije i siromaštvo

Godine 1865. je prvi put javno izvedena jedna od kompozicija Čajkovskog. Bili su to "Karakterni plesovi" (kasnije je kompoziciji promenjen naziv u "Plesovi sobarica"). Orkestrom je dirigovao lično Johan Štraus mlađi i delo je lepo primljeno. Nakon toga je orkestar Konzervatorijuma izveo jednu od uvertira Čajkovskog u Mihajlovskom dvorcu za carsku porodicu. Čajkovski je tom prilikom dirigovao.

Ali i pored ovih uspeha, veliko priznanje je izostalo. Čajkovski je napustio službu kako bi se posvetio muzici, pa više nije imao stabilne prihode. Ovako njegova biografkinja Nina Berberova opisuje taj deo njegovog života: "Nije imao novca, imao je dugove. Komponovanje nije dobro išlo i ponekad mu se činilo da ima samo jedan izlaz: vratiti se u državnu službu".

Osim toga, Čajkovski je ostao sam u Sankt Peterburgu, dok mu se čitava porodica vratila na Ural. Prema Nini Berberovoj, on je čak razmišljao o samoubistvu.

Putovanje u Evropu i Tolstojeve suze

Čajkovski je naredne godine završio Sanktpeterburški konzervatorijum i dobio poziv da predaje na Konzervatorijumu u Moskvi. Moskovsko razdoblje mu je konačno donelo željeni uspeh.

Sprijateljio se s kompozitorima "velike petorke". Među njima su bili i Modest Musorgski, Aleksandar Borodin i Nikolaj Rimski-Korsakov. Čajkovski je putovao po Evropi, gde je često posećivao pozorište. Oduševila ga je "Karmen" Žorža Bizea, a Vagnerova muzika ga je očarala.

Postoji zanimljiva priča o izvođenju dela Čajkovskog. U konzervatorijumu je bio organizovan mali koncert muzike Čajkovskog specijalno za Lava Tolstoja, ali vratar nije prepoznao velikog pisca i nije hteo da ga pusti u zgradu, jer je nosio seljačke čizme od filcane vune. Neko se ipak umešao i zabuna je razrešena. Tolstoj je sedeo u prvom redu i muzika Čajkovskog, koji je tada još uvek bio početnik, dirnula ga je do suza.

Slava i novi život

Sedamdesetih godina 19. veka Čajkovski je počeo da proučava ruski folklor. U ovom razdoblju je napisao muziku za predstavu po komadu Aleksandra Ostrovskog "Snjeguročka"; operu "Opričnik", čija se radnja događa u vreme Ivana Groznog; operu "Kovač Vakula" (koja je kasnije prerađena i dobila novi naziv "Čerevicki"); i jedan od svojih najboljih baleta "Labudovo jezero". Čajkovski je takođe prevodio libreta evropskih opera i radove zapadnjačkih teoretičara muzike.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ono što mu je konačno donelo sveopšte priznanje bila je opera "Evgenije Onjegin". Premijerno je izvedena na sceni glavnog carskog Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu.

Čajkovski je smatrao da komponovanje treba shvatati pre svega kao posao koji, po njegovom mišljenju, kompozitoru treba da donosi prihod. "Mocart, Betoven, Mendelson i Šuman su svoja besmrtna dela komponovali isto kao što obućar pravi cipele, to jest radili su iz dana u dan i najčešće po narudžbini", zapisao je.

Kompozitorov život se promenio. Počeo je da se kreće u visokom društvu i da provodi vreme s članovima carske porodice. Često je sedeo u carskoj loži u pozorištu, gde su ga jednom predstavili caru Aleksandru III, koji je kasnije platio pogreb Čajkovskog. Često je putovao u inostranstvo, između ostalog, na premijerna izvođenja svojih kompozicija. Posetio je čak i Sjedinjene Države i nastupio na otvaranju Karnegi hola u Njujorku.

I pored ovolikog uspeha, Čajkovski nije imao svoju kuću. Stanovao je ili kod prijatelja ili po hotelima. Umoran od života večitog putnika, iznajmio je kuću u Klinu, gradiću pored Moskve, gde je proveo poslednje dve godine života. Danas se u ovoj kući nalazi muzej posvećen velikom kompozitoru.

Čajkovski je umro od kolere, nakon što se u Sankt Peterburgu, u jeku epidemije, zarazio ovom bolešću. Ona ga je savladala za samo nekoliko dana. Kolera je, inače, bila kobna bolest za njegovu porodicu: od nje je umrla njegova majka, a otac mu je jedva preživeo.

Brak i homoseksualnost

Čajkovski nije bio srećan u privatnom životu. Oženio se 1877. godine Antoninom Milijukovom, koja je bila muzičarka i bivša studentkinja Moskovskog konzervatorijuma. Nakon samo nekoliko nedelja oni su se razišli. Imao je ljubavnu vezu s belgijskom operskom pevačicom Dézire Artô, a godinama se dopisivao s Nadeždom fon Mek, koja mu je pružala finansijsku podršku.

Tajna pisma potvrdila: Slavni kompozitor bio je homoseksualac

Čajkovski je istovremeno bio homoseksualac i to je bilo svima poznato. Nakon njegove smrti pojavile su se glasine da je Čajkovski izvršio samoubistvo iz straha da će mu biti suđeno zbog homoseksualnosti, ali njegovi biografi to odbacuju.

U sovjetskom razdoblju su informacije o homoseksualnosti Čajkovskog bile slabo dostupne čak i istraživačima, s obzirom na to da je homoseksualnost u Sovjetskom savezu bila protivzakonita, a najpoznatiji ruski kompozitor nije mogao biti kriminalac. U savremenoj Rusiji ovaj aspekt kompozitorovog privatnog života tek je nedavno dobio na značaju, nakon što je snimljen film o njegovom životu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 9 idi na stranu