"Imamo politiku pred očima 24 sata dnevno i treba nam pauza od svega toga!"

Razgovarao: Miloš B. Jovanović

Litl Stiven (Little Steven), američki gitarista i pevač, glumac i nekadašnji politički aktivista, nastupio je druge večeri Arsenal Festa sa svojim mnogočlanim bendom The Disciples of Soul, i spektakularnom svirkom, i pratećim šouom, potpuno oduševio publiku.

Poznati rok novinar Peca Popović će za Stivenov nastup, dan kasnije, reći da se po stilu, brojnosti muzičara na sceni i načinu izvođenja, može uporediti sa najboljim nastupima kralja soula Džejmsa Brauna.

Najpozantji kao gitarista u bendu Brusa Springstina i kao "konsiljere" Silvio Dante u seriji "Porodica Soprano", Van Zant je osamdesetih bio i žestok protivnik desničarske politike Ronalda Regana.

U životu ste radili dosta različitih stvari. Šta vam je do svega toga bilo najvažnije i šta je najviše uticalo na vas kao umetnika?

"Muzika, veći deo mog života. Gluma je došla nešto kasnije, to je nešto što je petnaestak godina staro. Snimili smo sedam sezona 'Porodice Soprano' za 10 godina i tri sezone serije 'Lilihamer' za četiri godine, da bih se ja posle toga vratio muzici, i to svojoj sopstvenoj, kojom se nisam bavio duže vremena", kaže Litl Stiven za B92.

Tonija Soprana je trebalo vi da igrate?

"To je bila prvobitna zamisao, ali je na kraju pravi čovek odigrao ulogu Tonija Soprana. I to je odlično ispalo!"

Foto: Nemanja Ðorðeviæ

Da se vratimo na muziku. Kako je izgledala vaša saradnja sa Brusom Springstinom?

"Bilo je užasno! On je odvratan lik! On je stipsa! Šalim se, naravno. On je moj najbolji prijatelj mnogo dugo vremena. Da nije počeo da radi svoj šou na Brodveju, ja se ne bi ponovo povezao sa svojom sopstvenom muzikom, tako da je to baš nekako lepo ispalo. U svakom slučaju, možda uskoro obnovimo našu saradnju. Krajem ove godine bi trebalo da vidimo šta Brus želi da radi, i da li želi ponovo da sastavi bend i snimi novi album - pa možda to i uradimo. Ako ne, verovatno ću se vratiti na televiziju."

U Americi ste poznati i po svom političkom aktivizmu iz Reganove ere.

"Prvi deo moje karijere je bio 100 odsto politički. U osamdesetima je to bilo veoma korisno, tako sam tada mislio. Tada su svi, na naki način, obožavali Ronalda Regana, glumca - kuboja, koji je ličio na svačijeg dedu i zbog toga su ga svi voleli. Ja - nisam! Mnogo loših stvari se tada dešavalo nama iza leđa. Podržavali smo polovinu svetskih diktatora, pa sam odlučio da to malo rasvetlim, što je izgledalo kao nešto najkorisnije što sam mogao da uradim u to vreme. Svi su se ponašali kao da su na žurci, a ja sam bio kiša koja je padala da bi im pokvarila zabavu!"

"Sada je sve suprotno. Imamo politiku pred očima 24 sata dnevno. Zato sada mislim da sam korisniji ako ljudima priuštim bekstvo od politike. Danas su ljudi uglavnom depresivni zbog mraka u kome živimo, na svim stranama sveta. Nacionalizam je u porastu, kao i fašizam, rasizam i verski ekstremizam. Zato mislim da nam treba pauza od svega toga! Moj novi album 'Summer of Sorcery' je upravo moj napor da donesem malo svetla, optimizma i nade u ovo mračno vreme!"

Foto: Nemanja Ðorðeviæ

Da li je onda muzika vaše oružje protiv loše politike?

"Da. Umetnik ima obavezu da balansira, da se tako izrazim. Kada je svet slavio, tokom osamdesetih, ja sam mislio da postoje stvari zbog kojih ne bi trebalo slaviti. A sada, kad su svi depresivni, mislim da bi trebalo da imamo više optimizma!"

Kako se kao multitalentovani umentik odnosite prema svojim talentima?

"Sve ih volim. Volim da idem od jedne stvari do druge. Od kada sam ponovo okupio Deciples of sole, veoma smo produktivni u poslednje dve godine."

Disciples of Soul je ove godine izbacio novi album - "Summer of Sorcery".

"Veoma sam ponosan na novi album. On predstavlja veliki proboj u mojoj karijeri. Sve moje ploče pre ove, tokom osamdesetih, bile su veoma političke i veoma autobiografske. Onda sam, pre dve godine, snimio 'Soulfire', na kome su se našle pesme koje sam pisao za druge ljude. Tada sam shvatio da pišem potpuno različito kada pišem za druge ljude, nego kad pišem za sebe. I tada sam poželeo da napišem jedan takav album za mene. I upravo to je ono što 'Summer of Sorcery' jeste. To je moj prvi 'fikcionalni' album. Kao 12 malih filmova u kojima igram 12 različitih uloga. A to je mnogo zabavno."

Foto: Nemanja Ðorðeviæ

Osim "Porodice Soprano", glumili ste i u jednoj ne-američkoj produkciji.

"Tako je. Igrao sam u tri sezone serije 'Lilihamer' u Norveškoj, koja je dve godine zaredom bila nagrađena u Monte Karlu kao najbolja serija na svetu."

Ima razlike između američke i (severno)evropske produkcije?

"Razlika je velika. Kada je u pitanju američka produkcija, tu se ne zna ni za šta drugo osim za rad. Na Sopranosima smo radili od šest ujuro do 10 uveče, pa sutradan opet. U Norveškoj veruju u kvalitet života, tako da smo radili osam sati dnevno. Onda stigneš kući na večeru, i imaš vremena da živiš život. Kao glumcu, rad u Norveškoj mi je bio fantastično iskustvo. Kao producent - misliš da nećeš stići da urediš sve. Tako da je to bilo 'pomešano' iskustvo. Ipak, svideo mi se takav način rada."

Foto: Nemanja Ðorðeviæ