"Del Arno Band je novim albumom sebe ponovo izmislio"

Razgovarao: Miloš B. Jovanović

Iza sebe imaju sedam albuma, od kojih "Reggaeneracija" iz 1995. godine, među velikim brojem današnjih tridesetogodišnjaka uživa kultni status. Poslednji "Vreme Vode" izašao je 2005. godine.

Trinaest godina kasnije, DAB se vraća sa novim izdanjem "Ako ne znaš šta da radiš", na kome je rad započet 2016. godine, kada je objavljena pesma "Još uvek ima nade", koju je Jovan Matić objavio u saradnji sa Nemanjom Kojićem Kojotom. Ove godine izašle su pesme "Stari lek" i "Meni se okreni".

Novi album i njegova predstojeća koncertna promocija, bili su povod da sa Jovanom porazgovaramo o počecima Del Arno Banda, značajnim momentima iz njihove karijere, kao i radu na predstojećem albumu, koji je, prema njegovim rečima, "u samom vrhu najvrednijih stvari koje je bend uradio".

Del Arno Band je nastao 1986. godine. Koliko je uopšte u to vreme rege na ovim prostorima bio poznat i prisutan?

"Ne može se reći da se o njemu nije govorilo, i to zahvaljajući velikim profesionalcima koji su tada obitavali na radio stanicama, a koje nije mrzelo da, uprkos ličnim ukusima, predstave publici sve što je bilo novo. Tu prvenstveno mislim na tadašnji radio Studio B i Beograd 202. Nas je zatekao talas koji je prouzrokovao Marli i on se neminovono prelio i ovde. Neki elementi te muzike su stigli do nas i oni su, pre svega, zainteresovali ekipu muzičara koja je u to vreme bila aktivna. Postojala je grupa koja se zvala Naja, koja je izdala album usmeren ka karipskim ritmovima. Osim toga, pojedini iz te generacije beogradskih bendova, poput Du-Du-A, pa i Šarla akrobata donekle, su se doticali tog ritma, ali se niko nije autorski bavio isključivo rege muzikom, što je uzrokovali da taj pravac nije bio ni preterano poznat ni popularan kada je nastaje Del Arno."

"Mi tu ne dođemo kao nekakvi pioniri koji su prvi zasvirali rege ritam na ovim prstorima, ali smo prvi autorski rege bend na području SFRJ, to sigurno. Sa nama je počelo to da se pojavljuje kao legitiman žanr koji ima svog predstavnika - koji se bavi isključivo tim žanrom, a ne ska muzikom, nekim drugim derivatima ili se uzgredno bavi i tom muzikom."

Ima li, možda, pojava regea u to doba veze sa činjenicom da je Jugoslavija bila jedna od vodećih zemalja Pokreta nesvrstanih?

"Ima samo u toliko što je tada u Beogradu boravilo između četiri i pet hiljada stranih studenata, od čega je velika većina bila iz različitih afričkih zemalja. Ti ljudi su sa sobom doneli i muziku koju slušaju, a tu je bilo mnogo afro muzike. Ljudi poput Fele Kutija i King Sanija Adea su došli u Jugoslaviju sa tim ljudima. Ali i rege muzike, koju su mnogo slušali. Odgovarajući na potrebe tih ljudi, u Beogradu su otvarani rege klubovi. Na Mašincu su jednom nedeljeno bile održavane rege večeri, koje je posećivala mešana publika, sastavljena od ljudi odavde i od stranih studenata." Tokom tri decenije postojanja Del Arno Banda, kroz njega su prošli brojni akteri domaće muzičke sceni (Nemanja Kojić - Kojot, Dejan Utvar, Zoja Borovčanin...). Kako se DAB, i sve što on jeste, odrazio na rad tih ljudi?

"Ovo nikada nije bio bend drugara iz kraja koji dele sudbinu svog benda i svog angažmana. Od samog početka, ovo je bio bend koji okuplja ljude zainteresovane za tu vrstu muzike. I u takvoj postavci stvari nije nelogično da su kroz bend prolazili ljudi koji su nešto doneli i koji su svojim senzibiliteteom doprineli muzici ovoga benda, a koji su isto tako od ove vrste muzike i od ovog benda poneli nešto. Nemanja je dobar primer, jer je on u bendu otkiro rege muziku kao takvu i ona je značajno uticala na njegov autorski opus u kasnijim godinama. On je ušao u bend sa 15 godina. U bendu je stekao prva profesionalna iskustva na sceni i, preko nas, je mogao da upozna scenu, da se pozicionira i da osmisli svoju autorsku liniju. Kada je dovoljno sazreo za svoje poduhvate, otišao je svojim putem, što je sasvim u redu. Svako ko je ušao u ovaj bend je uglavnom ušao tako što je otkrivao rege muziku, zavoleo je, dao svoj doprinos i inkorporirao u svoje muziciranje ono što je poneo sa sobom. Svi koji su bili sa nama su bili tu zato što je u ovom bendu muzika na prvom mestu."

Jedan od zanimljivijih, i meni lično veoma bitnih, trenutaka iz karijere Del Arna je i serija besplatnih svirki u KST-u, koje su se održavale iz dana u dan tokom bombardovanja 1999. godine.

"O tome mogu da kažem da smo, u okviru svojih mogućnosti, dobili priliku da se pokažemo kakvi smo. To je bilo specifično vreme i veoma složeno za sve nas. U tim trenucima je, zapravo, nastaje momenat da se čovek odredi kakav je. Mi smo imali i svoje razloge da se upustimo u te svirke. Zemlja je u ratu, nije šala. Ono što možemo, u takvoj situaciji, je da sviramo. Da nama bude bolje. Klub KST-a ne radi svakako, pa je i njima to bila prilika da budu otvoreni dva - tri sata i da se nešto dešava što će ličiti na normalno vreme. Jedan takav događaj je sve nas vezivao za jednu normalnost, u jednoj nenormalnoj situaciji. A ljudi koji će doći će imati priliku da se na nekoliko sati izdvoje od sirena, loših vesti i loših misli o tome kuda ta situacija može sve nas da odvede. Bila je pilika da staneš iza reči koje si pevao do pre tog događaja, da budeš zaista u skladu sa onim što propovedaš."

To je, negde, bio momenat za ljude koji su shvatili da se "target" koncerti na Trgu republike pretvaraju u nešto suprotno od onoga zbog čega su počeli da se organizuju, da se dobro provedu u to vreme, ali i za mnoge (tada mlade) da se upoznaju sa Del Arno Bandom i da zavole vašu muziku.

"Jednostavno, dođe vreme kada treba da pokažeš ko si i šta si, da budeš tu kada je potrebno. Ne na način da postoji neki skriveni motiv za dobitak, što je uglavno bila predstava "target" na Trgu. Mi smo se postavili: 'Mi smo sa vama, u istoj ovoj situaciji i mi imamo ovo da ponudimo. Kao aspirin kad te boli glava. I to je svima nama zajedno bilo od ogromne koristi."

"Ako sam i imao sumnju, mislim da je dan kada nije bilo struje u KST-u pokazao koliko je to bio značajan trenutak za sve nas zajedno. Tog dana nije bilo struje, niti je bilo nade da će struja da dođe. Mi smo čekali da vidimo da li će je biti, pa da znamo šta da radimo. U KST se okupilo 400 ljudi da vidi da li će biti koncerta. I to je, verovatno, jedan od najboljih koncerata koji su ikada održani u ovom gradu, to ću pošteno da se usudim da kažem. Nije bilo struje, dakle ništa se nije čulo sem duvača, a i oni se nisu dobro čuli, i bubnja. Sala je bila prepuna. Publika je otpevala ceo koncert sa nama i umesto nas, sa sve efektima. Pevali su i 'dileje', pevali su apsolutno svaku notu, pevali su i duvače... i to je trajalo dva i po sata u mraku. Svaka čast publici! Potpuno neverovatan događaj."

Foto: B92/MBJ

Koliko Del Arno Band danas privlači mlađu publiku od, na primer, 30 godina?

"Znamo da je došlo vreme kada mi moramo da razmišljamo i o tome da nove generacije baš i nemaju nekog interesovanja za ovo. To nije neobično, ali i pored toga privlači. Verujem da je to zato što se držimo osnovnih stvari koje smo naučili od regea, a to je da su svi dobrodošli, gde za svakoga postoji mesto i za da svakoga postoji poruka, jer se on svakome od tih različitih ljudi i obraća. A mi smo se više puta uverili u to da nam je publika raznorodna. Jedan im je stvar zajednička - svi vole da imaju osećaj dobre pozitvne energije i njenog razmenjivanja. A tu je rege neprikosnoven."

Poslednji album, pre predstojećeg "Ako ne znaš šta da radiš", koji izlazi u januaru, Del Arno je izdao još 2005. godine. To je zaista dug period za svaki bend...

"Ogroman period! Deslio se to da ponavljanje jedne te iste kreativne procedure dovede do kreativnog ćorsokaka, kad - tad. Ne možete imati uzbudljivu umetničku karijeru, ako tu nema kreativnog uzbuđenja. Ne možete stalno da pravite 'Dim iz moje lule' i 'Više nego život'. To je ravno putu u propast. Ukoliko nestane to uzbuđenje, stvari počinju da se ponavljaju. Niko nije na to imun, pa ni ovaj bend. Upravo zbog toga je u upao u dugi tunel, koji je potrajao duže od jedne decnije. "

Da li je novi album od onih koji moraju da se slušaju neko vreme da bi počeli da 'rade' ili, možda, 'hvata' na prvo slušanje?

"Mislim da je, verovatno, u samom vrhu najvrednijih stvari koje je bend uradio. Nakon što je čitav jedan album ostao u fijoci, i kako sada stoje stvari, sumnjam da će se od njega nešto desiti, mi smo krenuli od nule. Promenili smo način na koji pristupamo pesmama i promenili sopstveni zvuk, a da je to zvuk koji se na prvu loptu vezuje za ovaj bend. Potpuno smo novi mi. Nemam nikakve sumnje da može da se čuje na prvu i da može da se sluša u nizu. Ispostavilo se da uspeli da uhvatimo jednu nit i da je rasporedimo u jednu priču od 45 minuta, kojoj mi vidimo smisao. Iako mi ne živimo u vremenu kada su ljudi spremnu da odvoje 45 minuta da slušaju muziku, mi verujemo da je to jedan od načina da ljudi malo 'prikoče'". Da li je "Ako ne znaš šta da radiš" Del Arno koga poznajmo? Kada možemo da očekujemo novi album?

"Predviđeni datum da se pojavi u prodaji je 25. januar. Koncert na kome ćemo ga predstvaiti će biti održan 9. februara u Domu omladine. To je čist Del Arno proizvod, a opet je Del Arno kakvog nikada niste čuli. Na albumu je gostovala pevačka grupa Jenđe, naslednice grupe Paganke odgovorne za onaj uvod u 'Treći svijet' sa 'Reggaeneracije'. Ta ideja da se napravi spoj karipske kulture i ove naše datira iz tog vremena. Mi smo sa njima podosta odmakli na jednom albumu koji će biti dab etno iznenađenje, jer su se spojile dve naizgled nespojive stvari. Usmena pevana srpska narodna kutura, stara ne manje od dva veka, i karipska kultura, odnosno rege. Sudar te dve muzike je doneo čitav album pesama koje će, verovatno, biti gotov do proleća, i koji će biti veliko iznenađenje ne samo za ljude koji to budu slušali ovde, verujem da će to biti i za ljude koji slušaju rege 'u centrali'. Tako nešto digurno nisu mogli da zamisle."

Koliko muzika Del Arno benda komunicira sa ljubiteljima rege muzike van Srbije?

"Mi se obraćamo čitavom regionu, ne zato što smo nostalgični za bivšom državom, nego prosto, to su ljudi koji govore isti, odnosno sličan jezik, razumeju vrlo dobro o čemu mi pričamo, zato što oni žive tu relnost. Meni ne nedostaje Jugoslavija, ali mi Jugosloveni, u smislu atmosfere među narodima koji su činili tu državu, kako su živeli jedni sa drugima - e to mi itekako nedostaje. I ono što radimo se obraćalo svima njima. Mi svi živimo iste realnosti, samo one imaju drugačija imena. Ti ljudi se ne zovu isto, ali je procedura kojom vladaju i ono što nameću ljudima kao stvarnost je svuda isto."