"Šerbedžija je baba-devojka iz tridesetih, a Štulić iz daljine deli packe"

Prepirka koja nas na neveseli način vraća u neku lepšu prošlost, što je za mnoge jedino od čega žive - prepirka Džonija Štulića i Radeta Šerbedžije da li su nekada bili prijatelji i posledično, da li je Štulić Šerbedžiji "dao pesmu" po kojoj je ovaj nazvao svoju turneju.

Đorđe Matić, pisac koji je pisao o obojici, za novi Nedeljnik kaže da se Džoni zaleteo. Suviše surovo i zapravo bespotrebno. A zaleteo se iz jedne naročite lične, ali i šire kulturne logike koju Matić primećuje već duže vreme.

"Pa nije Šerbedžija neka sitnavež ili anonimac kojem treba da se grebe uz Štulića. Džoni mi ovde deluje kao kombinacija detinjatosti i stare zločeste usedelice koja iz daljine deli packe. U zdravim okolnostima njegove verbalne pljuske bile bi simpatične, tipično ekscentrične i pravile neku interesantnu 'frku' na kulturnoj sceni. Danas, u ovom stanju, nakon svega što su prošli obojica, prejaka je reakcija. Imaju Englezi izraz 'raspeti leptira na točak' - tako mi ovo izgleda malo", kaže Đorđe Matić.

Istovremeno, on primećuje da Rade Šerbedžija u svojem inherentnom blagom kiču, fabulacijama i glumatanju ponekad jeste smešan, sentimentalan kao dnevnik-herbarijum sa zapisima baba-devojke iz tridesetih - i kao takav je prelaka meta. Što da udaraš na nekog ko se ne brani? I znaš da se neće braniti...