Neno Belan za B92: "Već 33 godine privremeno pevam"

Razgovarao: Miloš B. Jovanović

Od 1986. godine i prve LP ploče "Ljubav i moda" do poslednjeg maksi singla "Rock galama" prošlo je samo pet godina, a za to vreme bend je stekao priličnu popularnost širom nekadašnje zajedničke države.

Pitki i prijemčivi retro pop-rok ritmovi, u kombinaciji s načinom pevanja karakterističnim za muziku pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, potpomognuti višeglasnim refrenima, bili su nešto potpuno drugačije od svega što je u tom trenutku jugoslovenska scena imala da ponudi.

Iako su Đavoli prestali sa radom 1991, sedam godina kasnije frontmen benda Neno Belan je okupio bend oko četvrtog i poslednjeg albuma "Space twist".

Trideset dve godine od prvog i 20 od poslednjeg albuma Đavola, Belan sa svojim sadašnjim bendom izvodi seriju koncerata pod nazivom "Neno Belan & Fuimens sviraju pesme grupe Đavoli", vraćajući poznate i voljene hitove na scene gradova onoga što danas nazivamo regionom.

Koncert koji će se, u organizaciji koncertne agencije Long Play, održati 22. novembra u Domu omladine Beograda, bio je povod da se u razgovoru sa Nenom Belanom prisetimo vremena nastanka i najveće popularnosti kultnog benda i saznamo šta nas na predstojećem koncertu očekuje.

Koncert "Neno Belan & Fiumens sviraju pesme grupe Ðavoli" u zagrebaèkoj Tvornici kulture / Foto: Arhiva benda

Đavoli nastaju u vreme kada Beograd, Zagreb i Ljubljana gledaju u London. U šta vi gledate u tom trenutku? U more?

"Mi gledamo u staru jugoslovensku scenu. Mi smo se zaljubili u pesme koje su pevali pioniri pop ili rok muzike na ovim prostorima, s kraja pedesetih i početka šezdesetih. U tom momentu sam obesio gitaru o klin i rekao da se više neću baviti muzikom, bio sam se nešto razočarao i dve godine nisam imao bend. Samo sam leti za džeparac svirao mandolinu u nekom dalmatinskom triju. Onda se pojavio moj stari prijatelj, prvi splitski panker, Marinko Biškić, sa pseudonimom Fon Biškić i doneo mi neke singl ploče koje je pronašao u ormanima svojih roditelja, a koje su datirale iz tog perioda, kraj pedeseth - početak šezdesetih."

"Vratili smo se u doba kada ovde nije bilo licencnih izdanja. Kada bi se pojavio neki veliki hit u svetu naši pioniri rok i pop muzike bi to prepevali i snimili u onim uslovima kakvi su bili. To je bila vrlo simpatična i primitivna produkcija i mi smo poludeli za tim. Onda sam ja tražio kući imaju li moji roditelji kakvih ploča, pa od prijatelje... Nabavio sam čitavu hrpu toga, a onda je Marinko rekao: 'Hajde da napravimo bend, pa ćemo da poskidamo te stvari'. Ja sam se složio. On je bio pevač, ja sam bio gitarista i počeli smo da vežbamo. Radili smo jedno tri-četiri meseca, a onda je Marinko dobio posao u Zagrebu. Ja sam tada rekao da nastavljamo sa radom, a dok ne nađemo novog pevača ja ću privremeno da pevam. Tako da evo već 33 godine privremeno pevam, a konkurs je i dalje otvoren!"

To je bilo vreme Novog vala, a vaš talas je tada već bio prilično retro...

"Sve se dogodilo tako spontano. I dok su svi isfuravali neke trandove, mi smo bili totalno van trenda. Mi smo gledali u nešto potpuno drugo nego ostatak države i bili smo dosledni tome. Naš prvi repertoar se sastojao samo od tih obrada stranih pesama prepevanih na domaći jezik, koje su naši pevači pevali, od Đorđa Marijanovića, preko Ive Robića, itd... Onda je, kada je već prošlo neko vreme, naš menadžer Robert Čaleta Čarli predložio da radimo autorske pesme u kojima ćemo pokušati da rekonstruišemo taj zvuk sa početka '60-ih. On je talentovan tekstopisac, pa smo se lako dogovorili da ja radim muziku a on tekstove. Tako smo odmah napravili jedno 20--30 pesama, od kojih se iskristalisalo onih prvih 11 koje su se našle na našoj prvoj ploči 'Ljubav i moda' iz 1986. godine."

Koncert "Neno Belan & Fiumens sviraju pesme grupe Ðavoli" u zagrebaèkoj Tvornici kulture / Foto: Arhiva benda

Ta muzika nije bila ni tada popularni, pastirski rok, ali ni pank, ni elektropop... Da li je tajna tadašnjeg uspeha Đavola bila upravo to što ste bili jedinstveni?

"Mi smo bili van svih trendova. Tad je već bila post pank era i elektornika je krenula, pa smo se vratili 20 i više godina unazad u tom momentu i bili smo tada - '80-ih retro bend. A sad kada sviramo taj repertoar kažemo da je to 'double retro show', jer se vraćamo istovremeno i u osamdesete a preko osamdesetih i u šezdesete."

Velika većina, ako ne i sve, pesme Đavola imaju ljubav kao osnovnu temu. I Vas lično i dalje prati aura romantika?

"Ja iza svega što sam radio, i onda i danas, stojim. Uvek sam radio iz srca i duše, i tu sam se pronašao. Prvo sam otkrio da boji mog glasa izuzetno odgovara melodioznost šezdesetih godina. Taj način pevanja, malo usporeno, pa prelazi sa onim dugim zavijajajućim tonovima, to meni leži. Takođe, leži mi i taj način sviranja gitare. Čak i imam gitaru iz pedesetih koju sviram već dvadesetak godina. Otkrio sam da je to ono što sam ja."

Da li je krajem osamdesetih i početkom devedesetih bilo teško baviti se muzikom kakvom ste se vi bavili?

"Do kraja osamdesetih nije bilo teško. Onda se klima promenila i mi smo se drugarski razišli, a upravo je to bio razlog. Smatrali smo da nam ambijent više ne odgovara i da nema smisla više pevati ljubavne pesme. Ali i dan-danas smo svi u kontaktu."

Rekao bih da su Đavoli baš zbog pomenute razlike u odnosu na ostale bendove za kratko vreme našli svoj put do publike. Imam utisak da je tada u većoj meri publika birala muziku, dok danas muzika bira, da ne kažem gađa, ljude.

"Moglo bi se tako reći. Sve je krenulo, po mom mišljenju, demokratizacijom medija i pojavom interneta, kada je to previše otišlo u širinu. Industrija je to shvatila i prihvatila. Sve danas funkcioniše na drugačiji način. Nekada smo mi morali da vežbamo u garaži godinama i da obilazimo izdavače da bismo dobili prvi ugovor. Ali kad si dobio ugovor, to je već bio uspeh jer je bilo samo nekoliko profesionalnih studija u celoj državi. A danas, svako ko ima malo bolji kompjuter može sebi da snimi CD. Zato je vrednost tog proizvoda devalvirala. Zato danas album nema toliku vrednost."

Koncert "Neno Belan & Fiumens sviraju pesme grupe Ðavoli" u zagrebaèkoj Tvornici kulture / Foto: Arhiva benda

Da li pratite savremenu muzičku scenu? Koliko ima iskrene romantike u današnjoj muzici?

"Uvek ima dobrih izvođača i autora, ali je danas toliko toga da ne možeš da se snađeš u tolikoj prašumi. Jednostavno ne stignem sve da čujem, koliko toga ima i koliko se toga na dnevnoj bazi izbacuje. Ali po preporukama prijatelja, ljudi sa kojima se poznajem i sa kojima imam slične afinitete, nešto i poslušam."

I posle Đavola ste nastavili da se bavite muzikom. I pored toga, čini se da vas ovdašnja publika bolje poznaje po "đavolovskom" delu karijere.

"Ja poslednjih 21 godinu imam bend Fiumens i sa kojima radim. Oni su Riječani, a ja živim pola-pola, pola u Rijeci - pola u Zagrebu. Sa njima odlično sarađujem, i već se dobro znamo i kužimo, i muzički i privatno. Oni odlično sviraju i pevaju bek vokale. Ja već, posle toliko godina, imam ogroman repertoar. Od '85 - '86, kada sam počeo kao autor da pišem pesme, do dana današnjeg sam objavio preko 200 autorskih pesama. A na koncertima izvedem tridesetak, prosečno. Zato sam često u problemu koje pesme da sviram, jer mi se uvek posle koncerta događa da mi dođu ljudi pa kažu 'Što nisi svirao ovo...' ili 'Što nisi svirao ono...'. Ja onda kažem da nisam ovu, svirao bi onu. A koncert ne može da traje sedam sati!"

Nedavno ste nastupali na velikom koncertu Indeksi i prijatelji. Koju pesmu ste tamo izveli?

"'Sve ove godine'. To je pesma koju ima smisla da je ja izvodim pošto je autor te pesme Enco Lesić, moj sugrađanin iz Splita. On je takođe Mediteranac i to se čuje u toj pesmi. Da sam je ja napisao, ta pesma bi mogla isti tako da zvuči. Ona je najbliža mom muzičkom stilu od pesama Indeksa."

Koncert "Neno Belan & Fiumens sviraju pesme grupe Ðavoli" u zagrebaèkoj Tvornici kulture / Foto: Arhiva benda

Više puta ste pominjali da politika nije vaš fah. Kako onda izgleda, danas kada je politika svuda oko nas, "prodati" emociju u pesmi, kada je većini ljudi "glava u balunu"?

"Nije lako. To je, opet, u vezi sa onom šumom proizvoda koji se danas masovno štancuju, o medijima koji su kontrolisani. Bar kod nas, a pretpostavljam da je i kod vas slična situacija. Kad otvoriš neki medij uvek vidiš tri iste osobe, bez obzira na njihov umetnički kvalitet i domet. Očigledno je da tu neko nekoga protežira i gura iz nekih drugih razloga, za razliku od nekada kada su postojali ozbiljni muzički časopisi, koji su se na ozbiljan način bavili kritikom muzike. Postojali su i ljudi koji su se tim ozbiljno bavili, a danas je sve to apsolutno devalviralo i sve se pretvorilo u žutu štampu. Tako da su, čini se, mozgovi publike pomalo isprogramirani od strane medija."

Pred beogradsku publiku, u Dom omladine, krajem novembra vraćate Đavole. Šta možemo da očekujemo od Nene Belana i Fiumensa na predstojećem koncertu?

"Napravićemo 'Doube retro show' , odnosno Neno Belan i Fiumensi sviraju pesme grupe Đavoli. Uz nas, na binu će se popeti i naš dragi prijatelj Jakša Kriletić Jordes na saksofonu. Đavoli su imali saksofon i on je bio veoma karakterističan za zvuk benda, pa ćemo rekonstruisati zvuk koji smo proizvodili tih osamdesetih godina. Kao što smo to nedavno vrlo uspešno uradili u zagrebačkom klubu Tvornica."