Šostakovičeva 7. simfonija: Simbol hrabrosti Lenjingrada

Ta simfonija je kasnije postala poznata kao "Lenjingradska", a i simfonija i koncert su bili simbol suprotstavljanja Lenjingrada nacističkoj opsadi, piše Tass.

Kao i najvećem broju sovjetskih građana, 22. jun 1941. i nemački napad na SSSR je podelio Šostakovičev život na "pre" i "posle". Kompozitor se sa žarom bacio na izradu simfonije čiju prvu skicu je uradio najkasnije 1940. godine. Istovremeno je bio angažovan u jedinici protivvazdušne odbrane.

Prvi stav simfonije je završen 3. septembra 1941, pet dana pre nego što se zatvorio nemački obruč oko Lenjingrada.

Šostakovič i njegova porodica su početkom oktobra evakuisani u Moskvu, gde je kompozitor radio u atmosferi panike zbog približavanja nemačkih trupa gradu, a potom u Kujbišev, gde je simfonija završena 27. decembra 1941. "Sedma simfonija" je premijeru imala 5. marta 1942. u Kujbiševu, današnjoj Samari.

U Moskvi je izvedena 29. marta, 1. juna je stigla u Njujork a 22. juna, na godišnjicu napada Nemačke na SSSR odsvirana je u Londonu. Lenjingrad je partituru dobio u maju 1942, ali simfonija nije mogla biti izvedena jer nije bilo dovoljno muzičara u orkestru.

Početkom avgusta su zato pukovski orkestri poslali sa fronta svoje najbolje muzičare. U to vreme nemačka vojska je napredovala ka Staljingradu i Kavkazu, nešto ranije je bio izgubljen Sevastopolj.

Pod dirigentskom palicom Karla Elijasberga, Šostakovičeva "Sedma simfonija" se 9. avgusta začula u sali Lenjingradske filharmonije. Opsada Lenjingrada je probijena tek u januaru 1944. Za vreme opsade je u gradu umrlo više od milion ljudi, civila i vojnika. Od gladi je umrlo više od 600.000.