"Ko ne može da izdrži, neka kupi vatu za uši"

Ovoga puta Kolarac će, za promenu, postati prava plesna dvorana, kojom će odjekivati ritmovi najvećih disko himni sedamdesetih godina XX veka. U velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca biće izvođene pesme sastava Šik i Bidžiz, besmrtni hitovi kao što je "I Will Survive" i plesne himne poput onih iz filma "Briljantin".

I to je sve što nam otkriva dirigent Alan Bjelinski, koji će orkestar Beogradske filharmonije voditi kroz disko koncert, kojim će proslaviti Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru. Već narednog dana, 27. decembra, i Novosađani će biti u prilici da uživaju u istom programu u Srpskom narodnom pozorištu.

Bjelinski sa Filharmonijom ponovo sarađuje na novogodišnjem koncertu, nakon što je prošle godine sa ovim orkestrom priredio sličan spektakl – izvođenje pesama kultnih sastava Aba, Kvin i Bitlsi.

"Prošle godine je možda za mrvu bio teži zadatak, jer su aranžmanski zahtevi bili drugačiji. Znate, sam disko… Ma, svi znate šta je disko. Tu su važni bubanj i ritam sekcija, a filharmonija se jako dobro s tim uklopila zbog velikog mahera Fedora Vrtačnika, koji je napravio savršene aranžmane", kaže Bjelinski.

Foto: Marko Ðokoviæ

Zagrebačkog dirigenta, sina čuvenog kompozitora Bruna Bjelinskog, koji osim karijere u klasičnoj muzici, ima iskustva i u popularnoj muzici (bio je klavijaturista Filma, Aerodroma, Haustora), zatekli smo na probi sa orkestrom. Pre nego što je odvojio vreme za razgovor, uverava se da li je sve u redu sa horom, jesu li pevači zagrejani...

"Nisam bio siguran kako će sve ispasti na kraju sa horom, jer su to prilično teški aranžmani. Ali ovo što sam čuo na probama je odlično. To su mladi ljudi, akademci, jako talentovani, i imaju izvrsnog vođu hora", uverava nas Bjelinski.

u komentarima o različitim muzičkim pravcima i njihovom mestu u istoriji popularne muzike, nametnula se i priča o disko muzici kao lakim, kako Bjelinski kaže, jeftinijim melodijama.

"Možda to jeste tačno, ali svaki izraz se može napraviti na interesantan način. Ponoviću, meni je to bio izazov, jer je u pitanju klasičan orkestar, orkestar koji ima dugu tradiciju sviranja klasičnih dela svetske literature. Takav orkestar kada se upusti u ovo… Ne može to svaki orkestar da svira", priznaje on.

Foto: Marko Ðokoviæ

Kroz smeh dodaje i da je zadovoljan time što je dobio poziv i ove godine, jer, kako on gleda na stvari - ako zovu dirigenta dva puta, to znači da je nešto bilo dobro. Uprkos tome što će na Kolarcu dirigovati na muziku disko hitova, Bjelinski navodi kako nije bio veliki fan disko muzike, iako su u pitanju pesme koje bezmalo svi znaju.

"Moji prvi albumi su bio plavi i crveni album legendarnog sastava Bitls. To su bile ploče, kasnije i kasete. Svi smo ih tražili. Tačno se sećam, to su bile dve plave i dve crvene kasete", navodi Bjelinski. "I 'Night At Opera' benda Kvin. Kada sam pustio svom ocu taj album i rekao mu da obavezno presluša sve, bio je oduševljen. Rekao je da je to dobro, izvrsno! Dakle, kada dobijem od kompozitora klasičara jedan takav komentar, znam da je dobro."

Ipak, kada je reč o disko koncertu, uverava nas da su u pitanju najpoznatije melodije prošlog veka.

"Te pesme se manje-više svake godine vrte. Ali je važno da je dobra izvedba i to dobro zvuči, sjajno zvuči. Tehnički je malo drugačije za nas, jer moramo ozvučiti dodatno ritam sekciju, moramo pojačati hor, duvače… Sve to kako bismo dobili zvučnu sliku u decibelima koja je glasnija od svega što obuhvata klasični repertoar. Čujte, disko se ne može svirati tiho. Biće malo bučno, a ako neko ne može baš da izdrži, neka kupi vatu za uši."

Foto: Marko Ðokoviæ

Nenaviknutoj na ovakve koncerte, publici na Kolarcu pre godinu dana trebalo je ipak malo vremena da prihvati popularne melodije pop i rok klasika. Ipak, uz ritam liverpulskih buba i švedskog četverca ni ples nije izostao.

"Onaj ko dođe na koncert valjda pročita program, valjda se malo informiše o tome što se svira. Ako je Aba, nije Čajkovski. Ako je Kvin, nije Mocart. Ako je disko filharmonija, nije Vagner", smeje se Bjelinski. "Smatram da je interesantno i vrlo hrabro spremiti ovakav koncert. A sve hrabre stvari stvaraju novu modu i nove umetnosti. Uvek sam pobornik toga da se sa novim izvedbama i novim idejama stvara nešto novo."

On navodi kako se ovakvi koncerti mogu iskoristiti kao dobra prilika za obrazovanje mladih ljudi, kojima se različiti žanrovi mogu predstaviti na precizan i pametan način.

"Ako odete u bilo koji kafić, ja bar klasiku nisam čuo u poslednjih dvadeset godina. Ne sećam se. Stalno je neki bubanj, stalno je neki ritam", navodi on. "Zvuk simfonijskog orkestra je nešto što je duhovno i pre svega ostalog, to je umetnost. To se ne može upoređivati. Sve ovo, čak i ova disko filhramonija je samo jedan kanal. Ovo što sada radimo ne zovem umetnošću i ne upoređujem je sa svetskim klasičnim delima", priznaje Bjelinski dodajući da je njegov prvi izbor uvek klasika.

"Tako me je vodio život da sam pisao razne aranžmane za festivale. To se ljudima svidelo pa smo počeli da uvodimo ritam sekciju u klasične oblike klasičnog orkestra. E sad, tu treba naći zajedničku liniju da to i dobro zvuči i da svi imaju radost sviranja i slušanja muzike. Pogotovo kada dođe pevač, potrebno je da to dobije neku novu, široku dimenziju. Uživo! To je jako bitna stvar. Sve se izvodi uživo i bez elektronike. Nema digitale, samo živi muzičari sa instrumentima. I to je ono što vredi. Mislim da se mogo toga duhovnog više može osetiti sa čovekom i instrumentom nego sa elektronikom. Svaki čovek i svaki instrument je izuzetno vredna pojava u našem čovečanstvu i to treba ceniti."