Magično veče uz IL DIVO u Areni

“Naši koncerti uvek su posebna priča, ali najviše nas zadivi publika kada dolazimo u zemlje kao što je Srbija, u kojima nemamo jaku promociju, ne gostujemo u medijima, ne govorimo istim jezikom, ali ipak uspemo da bez problema napunimo ovoliku arenu”, kazao je tokom koncerta švajcarski tenor Urs Buler.

I zaista, sa svojim kolegama, baritonom Karlosom Marinom iz Španije, francuskim pop pevačem Sebastienom Izambarom i tenorom iz SAD Dejvidom Milerom, Buler je uz pratnju orkestra “Slovak Sinfonietta” uspeo da bez problema zadivi beogradsku publiku koja je ispunila Arenu do poslednjeg mesta.

Magično veče počelo je magičnom pesmom iz magičnog filma. Kompozicija “Come What May” iz Lurmanovog “Mulen Ruža” razlila se dvoranom sa dvadesetak minuta zakašnjenja, odmah pokazujući da se čekanje isplatilo.

Srbija je među retkim zemljama ovog dela Evrope u kojoj Il Divo nastupa po drugi put, a sva četvorica dobro pamte prošli koncert pred našom publikom.



“Čekali smo dugo na povratak u Srbiju i drago nam je što smo tu jer smo mnogo toga spremili. Osećamo se kao četiri zarobljena tigra koja će uskoro biti oslobođena”, kazao je šarmantni Izambar. On se tokom večeri nekoliko puta šalio sa publikom, učio nove reči srpskog jezika i otkrio da je veliki fan tenisa, te da se ove godine na Vimbldonu upoznao sa mnogim Srbima.

Nakon uvodne “Come What May”, usledila je kompozicija “Dove l’ Amore” pisana namenski za njih, zatim “Adagio”, “Nella Fantasia”, “Si tu me amas”...

“Na jednom kraju muzičkog spektra nalazi se opera, a na drugom pop muzika. Mi plivamo negde po sredini, to je naš teren”, objasnio je MIler koji se tokom večeri nenametljivo pretvorio u najvećeg zabavljača na sceni. On je otkrio da su mjuzikli jedna od brojnih ljubavi sve četvorice, i da se savršeno uklapaju u njihov repertoar.

Publika je odmah potom mogla u to da se uveri, čuvši izvanrednu interpretaciju klasika “Don’t Cry For Me Argentina” iz mjuzikla “Evita”. Dramatična, moćna verzija dostojna svakog Brodveja i Vest Enda.



Prvi deo koncerta završio se na njihov način – uz obradu čuvene Sinatrine himne “My Way”, koju su izveli na španskom i engleskom jeziku. Tokom izvođenja pesme Miler se spotakao na sceni ali i pokazao odličnu snalažljivost, praveći od toga brojne šale tokom koncerta, počev od one uz pevanje Sinatrinog stiha "I planned each charted course, each careful step along the byway”.

Drugi deo koncerta Španac Marin, jedini neoženjeni član sastava, iskoristio je ne bi li se upoznao bolje sa brojnim damama u publici, pozivajući ih da priđu što bliže sceni i da mu ostave broj telefona. Nije trebalo mnogo vremena da se tokom vatrene, brze numere “La vida sin amor” mnoge dame nađu tik uz binu, igrajući salsu i flertujući sa pevačima.

Publika je imala priliku da čuje i pesme sa njihovog novog albuma “Wicked Game”, od kojih je najupečatljivije bilo izvođenje upravo naslovne numere koju su prepevali na španski jezik pod naslovom “Melanconia”. Usledile su dirljive ode njihovim majkama kroz pesmu “Mama” i svedena, španska verzija klasika “Hallelujah” Leonarda Koena, u kojoj su na najlepši način došli do izražaja njihovi kontrolisani ali snažni glasovi.

Završnica je ostavljena za neke od njihovih najvećih hitova, pesme “Regresa Mi” (Unbreak My Heart) i “Pour que tu m’aimes encore” koju su u celosti otpevali na francuskom, izazvavši lavinu aplauza. Nakon višeminutnog glasanja i zbijanja šala na račun poslednje pesme, zvanični deo koncerta završen je onako kako je prethodni beogradski nastup počeo - pesmom “Somewhere” iz mjuzikla “Priče sa zapadne strane”.

Željna da ih sluša bar još nekoliko minuta, publika ih je dugim aplauzom vratila na scenu pa je veče završeno, kako i dolikuje, trijumfalnom izvedom kompozicije “Time To Say Goodbye”.