Monserat Kabalje u BG-u 6. novembra

Beogradski nastup će domaćoj publici možda biti poslednja prilika da uživo čuje jednu od najvećih operskih zvezda današnjice, jer je na početku godine Monserat izjavila da je vreme da se povuče u svojoj 80. godini nakon turneje.

“Mislim da će tako nešto biti jako lep način zaokruživanja muzičke karijere koja je trajala 56 godina”, rekla je Kabalje.

Rođena u Barseloni, 12. aprila 1933. godine pod imenom Maria de Montserrat Viviana Concepción Caballé i Folc, ova diva je u osvajanje svetske slave započela ulogom u Donicetijevoj operi “Lukrecija Bordžija“ u Karnegi Holu, 1965. godine. I pored malo vremena da spremi glavnu ulogu, publika ju je već posle prve arije pozdravila dvadesetominutnim ovacijama.

Posle ovog uspešnog nastupa, usledili su nastupi u Metropoliten operi, Veronskoj Areni, Londonskom Kovent Gardenu, Milanskoj Skali, a tokom karijere je stekla nadimak “La Superba“.

Repertoar Monserat Kabalje sadrži izvođenja blizu 90 različitih uloga koji niko do sada nije dostigao. Takođe, snimila je preko 80 albuma od čega su polovine kompletna operska dela.

Njene interpretacije Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera potvrđuju njeno pevačko umeće i sjajne glumačke sposobnosti. Iako joj je lično najdraže izvođenje Norme iz 1974. godine, najpoznatija je njena arija “Vissi d’Arte“ iz Pučinijeve opere “Toska“.

Monserat je studije započela u prestižnom “Conservatorio del Liceo” u Barseloni. Svoj debi imala je 1956. godine u Bazelu sa ulogom Mimi u Pučinijevim ”Boemima”. Posle nastupa 1965. u Karnegi Holu, Monserat je brzo postala jedna od vodećih bel kanto soprana i od pozornice do pozornice, pevala je vodeće role od Belinija do Verdija i od Donicetija do Vagnera. Na vrhuncu karijere 1974. godine, pevala je u operama ”Aida”, ”I Vespri Siciliani”, ”Parisina D’Este” i ”Norma” u jednoj nedelji.

Monserat Kabalje je i UNESCO Ambasador dobre volje. Takođe, osnovala je fondaciju za pomoć siromašnoj deci a često organizuje humanitarne koncerte.

Širokoj publici poznata je i po saradnji sa pop pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe“Kvin“ sa kojim je 1988. godine snimila pesmu “Barselona“ koja je kasnije postala himna letnjih olimpijskih igara u ovom gradu održanih 1992. godine. Kasnije je na polju popularne muzike sarađivala i sa Vangelisom na njegovom albumu “El Greco“ a snimila je i brojne duete koji su se našli na albumu “Friends For Life“ sa Brusom Dikinsonom, Džonijem Halidejem, Džonijem Loganom, Đinom Vanelijem i Helmutom Lotijem.

Hoze Kolado je jedan od najpoznatijih dirigenata današnjice. U karijeri dugoj trideset godina, nastupao je sa najpoznatijim svetskim orkestrima kao što su bečka, londonska i berlinska Filharmonija, Salcburg Mozarteum, orkestrom Boljšoj Teatra, London Royal Philharmonic, i dr. Kao dirigent opera, nastupao je po svim svetskim festivalima i u operskim kućama kao što su i Staatsoper i Konzerthaus Vienna, Metropolitan Opera i Carnegie Hall New York, Scala Milan i dr.

Arena Beograd i Music Star kao organizatori koncerta će početak prodaje ulaznica i cene saopštiti uskoro.