Paviljon Srbije u Veneciji se otvara 24. maja

Irske arhitekte Ivon Farel i Šeli Meknamara, umetnički direktori - kustosi ovogodišnjeg Bijenala arhitekture, koje se održava od 26. maja do 25. novembra, zadale su temu "Slobodan prostor" (Freespace).

"Pozivamo sve učesnike i sve nacionalne paviljone da u Veneciju dovedu svoj slobodni prostor, da bismo svi zajedno mogli da otkrijemo različitost, specifičnost i kontinuitet u arhitekturi koja se zasniva na ljudima, mestu, vremenu, istoriji, da održe kulturu i važnost arhitekture na ovoj dinamičnoj planeti“, poručile su kustoskinje.

Na projektu "Slobodna škola je slobodan prostor" Stanojević je radio sa svojim saradnicima Milenom Strahinović, Nikolom Žekićem, Milutinom Komanovićem, Andrejom Josifovskim i Nikolom Ilićem.

Inspiracija je crtež na zidu, koji je Stanojević pronašao u podrumskoj prostoriji napuštene seoske škole, koja je od 1976. do 1990. godine bila Seoska škola za filozofiju arhitekture arhitekte Bogdana Bogdanovića.

Nakon prestanka rada škole, kada mu je 1999. ta kuća oduzeta, u svojoj dugoj istoriji propadanja, postala je "slobodan prostor" za izbeglice, fudbalere, lovce, skitnice...

Škola, podrum i crtež postali su, kako je objasnio Stanojević, njegovi lični slobodni prostori, koje želi da zaštiti od daljeg propadanja što i čini izložbom u Paviljonu Srbije u Veneciji.

"Rad polazi od tematizacije koja uključuje arhetipsku višeznačnost i simboličnost arhitekture i otvara mnogostruke perspektive ideje o slobodnom prostoru i vremenu, odražava precizno sadašnji trenutak moje zemlje i sveta, i predstavlja radoznalo i kritičko razmišljanje o prošlosti i projektovanje ka budućnosti", pojašnjava Stanojević.

U 30 namenski rađenih dela (projekata i fotografija) bavi se, kako dodaje, problematizacijom i reaktivacijom međuprostora grada, redefinisanjem prostora na marginama, ponovnom aktuelizacijom istorijski zaboravljenih mesta i vrednosti, kao i značenja koja ona kriju u sebi.

Foto: Ministarstvo kulture

Tim radovima, paraleno sa esejima Bogdana Bogdanovića iz knjige "Gradoslovar", ponovo preispituje arhitektonske, urbanističke, društvene, istorijske, ekološke, političke, duhovne i lične kontraste koji su nastali kao posledica sudara savremnog čoveka arhitekte sa "slobodnim" postojećim prostorima danas.

Prema rečima Ljiljane Miletić Abramović, predsednice Stručnog saveta za pripremu nastupa Srbije na 16. Bijenalu arhitekture u Veneciji, projekat "Slobodna škola je slobodan prostor" postavlja pitanje o tome ko ili šta smo u prostoru koji gradimo.

"Pravi izazov za arhitektu nove generacije je u tome kako ponovo uspostaviti ove dimenzije i veze vremena, znanja i prostora. U odgovoru autora Branka Stanojevića izraženo je nastojanje da se kroz slobodnu stvaralačku igru znakovito naglašava i uspostavlja dijalog sa temom ovogodišnjeg Bijenala "Slobodan prostor" u smislu "velikodušnosti duha i osećaja čovečanstva u srži arhitekture", kako to kažu Ivon Farel i Šeli Maknamara u svom kustoskom kredu", primetila je Miletić Abramović.

To je, dodaje, u skladu i sa delom i kosmogonijskim shvatanjima Bogdana Bogdanovića, velikog maga čudesnog sveta znanja o kulturi, arhitekturi, gradu i prostoru, koji je uvek naglašavao značaj ovih veza.

Komesar izložbe Dejan Todorović podvlači da je potrebno da sa arheološkom preciznošću otkrivamo Bogdanovićeva učenja u delu Nove škole arhitekture i Seoske škole za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, gde su sedamdesetih godina prošloga veka postavljeni temelji novog, slobodnijeg pristupa nastavi kroz igru, interdisciplinarnost i timski rad u saradnji sa stručnjacima drugih profesija.

Izložba "Slobodna škola je slobodan prostor" uvodi nas, kako primećuje, u potragu za nesavršenim modelima nastave i graditeljstva sa nevidljivom, duhovnom strukturom, a ne samo spoljnom morfologijom okruženja.

"Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem. Dobar deo moje graditeljske filozofije izgradio se u bibliotekama i nad knjigama koje nikakve veze sa arhitekturom nemaju", rekao je svojevremeno Bogdan Bogdanović.

Organizator nastupa Srbije na 16. Bijenalu arhitekture je Muzej primenjene umetnosti, a nastup se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.