Kako žive i rade privatne galerije u Beogradu

U prestonici Srbije postoji veliki broj izlagačkih prostora, međutim stiče se utisak da privatne galerije "ne plaše" ljude kao državne institucije. Na sam pomen Galerije SANU, ULUS-a, Narodnog muzeja... ljudi kao da počnu tiše da govore i da idu na prstima.

Izvor: Tanjug Beograd
Podeli

Prema rečima direktorke PR agencije New Moment Branke Conić razlika između državnih i privatnih galerija je u fleksibilnosti, ali i u zajedničkom osmišljavanju koncepta i prezentacije dela umetnika kojeg predstavljaju. "Mnogo je manje formalnosti i rigidnih pravila koja moraju da se poštuju", objasnila je ona Tanjugu.

Međutim, to nije kritika pošto ona kaže da upravo u toj razlici leži njihova snaga i da je zajednički rad, kao i kombinacija međusobnih prednosti, šansa da privuku i podignu umetničku scenu u Srbiji na viši nivo.

Ta privatna galerija sarađuje sa brojnim državnim institucijama, kao što su Narodni muzej, Bitef, Kolarac... "Ima puno mesta u kojima možemo da sarađujemo i međusobno unapređujemo naš rad".

Sa njom se slaže i osnivač galerije O3one Nebojša Babić. Privatni, javni i civilni sektori su sa razlogom različiti, jer svaki od tih segmenata društva ima specifičan zadatak, kaže on. Javni je tu da čuva i štiti tradiciju i istorijske tekovine jednog naroda, civilni se bori da reši aktuelne društvene probleme, posebno socijalne, a privatni je taj koji je okrenut budućnosti.

"O3one spada u privatni sektor i kroz ovaj projekat pokušavam da gledam u budućnost. Po meni, najbolje stvari se dešavaju kada ova tri sektora sarađuju. O3one je upravo to i radio sve vreme tokom svog desetogodišnjeg postojanja: razvijao saradnju iz koje je i sam rastao", napominje Babić.

"New moment nije galerija u kojoj se šapuće, u kojoj treba imati poseban 'autfit'. Ovo je mesto koje posećuju ljubitelji umetnosti, mesto u kojem možete da živite, da osetite umetnost na pravi i istinski način", kaže Conić i ističe da je ključ uspeha i u dobroj i kvalitetnoj komunikaciji i da je to način na koji dolaze do najšire publike.

Conić je kao primer dobre komunikacije za predstavljanje jedne umetničke postavke navela Pikasa i Gertrudu Stajn, jer taj veliki umetnik ne bi bio to što je jeste da nije bilo te žene koja je prva promovisala njegova dela, a zatim ga uvela u visoko društvo gde su kupovali njegove radove i tako nastavili da ga promovišu.

"Kvalitet umetnika i dela je neosporan, ali bez dobre komunikacije ono svakako ne može da dodje do širokih masa i ne može da postane 'večno'", primećuje Conić. Ona je kao primer navela i izložbu "Četiri mačora" u Galeriji New moment koja je za mesec dana privukla 20.000 posetilaca. Ta izložba je predstavila neka od najpoznatijih svetskih umetnika: Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Miroa i Antoni Tapiesa i sama njihova imena su dovoljna da privuku pažnju, ali Conić kaže da to nije sve.

"Sa druge strane, mi smo tu izložbu najavili kroz pr, oglase u štamapanim medijima, bilborde. Takođe, imali smo i vrlo interesantnu interaktivnu instalaciju. Naime tada smo, mesec dana pre otvaranja izložbe, ispred galerije postavili jednog velikog crnog bika koji je animirao ljude", podseća ona.

Conić dodaje da su se prolaznici pitali šta je to, zašto je tu, šta predstavlja ili najavljuje i na taj način su privukli posetioce.

"To doprinosi atraktivnosti umetničke postavke, ali bitan segment su i digitalne komunikacije i korisćenje novih medija, odnosno društvenih mreža kako bi popularizovali postavke".

Ona ocenjuje da je to veoma važno ukoliko žele da privuku mladu populaciju, jer oni mnogo vremena provode na internetu. "Ukoliko želimo da privučemo posetioce, a to nam je svima cilj, bilo da su u pitanju državne ili privatne galerije, mi moramo da koristimo nove tehnologije i načine komunikacije", smatra ona.

Babić kaže da i mediji imaju važnu ulogu i smatra da institucije kulture i novinari koji prate kulturu moraju da se povežu i blisko sarađuju kako izmedju sebe, tako i sa svim drugim redakcijama koje su voljne da daju svoj doprinos domaćoj kulturnoj sceni.

"Ne mislim samo na umetnost, nego na kulturu u širem smislu. Treba da se izborimo za više stranica u novinama i više minuta u boljim terminima, jer sadržaji postoje i naša kreativna scena ima predivne autore i dela koja mogu da oplemene i osvetle život 'običnog' čoveka, samo im treba dati prostora", primećuje on.

Načini na koji privatna galerija može da doprinese popularizaciji kulture su različiti, a Babić ističe elastičnost programa i mogućnost greške.

"Kako to mislim? Čim je neko (poput O3one-a) postavljen tako da daje šansu i priznatim umetnicima, ali i nepoznatim, i privatnom i civilnom i javnom, samim tim se povećava mogućnost greške, a na greškama se uči", podseća on. "Učenjem otvaramo nove vidike, pomeramo granice, kršimo pravila i uspostavljamo nova da bi ih neko posle nas prekršio. Čim nekoga naviknete da niste idelani, da niste 'nobles', već da ste obični poput njega, taj neko vas lakše prihvata, uspostavlja se odnos poverenja", objašnjava on.

Babić dodaje da je tako je i sa O3one-om. "On nije nikada bio idealan, već je sa svim svojim manama i vrlinama pružao ruku ko god je pokazao interesovanje. Kroz taj i takav odnos, najlakše se populariše kultura. Otvorena komunikacija, otvorena vrata i sloboda", zaključuje on.

Likovno

"Stvari koje nestaju ili zašto sam dala ostavku"

"Za promenu formata Oktobarskog salona čula sam u subotu uveče, 25. oktobra, iz medija. Ni Odbor Salona, ni ja nismo bili ni konsultovani niti obavešteni. Zato dajem ostavku. Znam da taj čin nema težinu, pošto sam u odlasku sa mesta direktora već mesecima, ali nažalost, ima značaj jer će Upravi Grada omogućiti još jednu "pobedu", a to je postavljanje direktora ove institucije bez konkursa."

Likovno petak 31.10. 09:09 Komentara: 87

"Autokratsko ukidanje prostora za kritičko mišljenje"

Povodom Odluke koja je doneta na sednici Skupštine Grada Beograda 24. oktobra, prema kojoj će se „Oktobarski salon ubuduće održavati bijenalno, čime će se ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitet ove kulturne manifestacije“, saopštenjem se oglasio organizator Oktobarskog salona.

Likovno utorak 28.10. 15:41 Komentara: 18

Pariz: Kulturna jesen u znaku seksa

Nakon postavke posvećene zloglasnom majstoru razvrata, Markizu de Sada, koja je svojom provokativnom reklamom šokirala javnost, i postavljanja ogromne skulpture Amerikanca Pola Mekartija, koja je mnoge Parižane podsetila na džinovsku seksualnu igračku, u francuskoj prestonici je priređena još jedna "škakljiva" izložba.

Likovno nedelja 26.10. 17:49 Komentara: 2
strana 1 od 16 idi na stranu