Tasovac: Otvaranje zgrade MSU za godinu dana

Ministar kulture Ivan Tasovac otvorio je 15. oktobra izložbu "50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti. Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989" u Kući legata. Do kraja godine biće raspisani tenderi za završetak Muzeja savremene umetnosti posle sedam godina od kako je zatvoren, rekao je ministar.

Izvor: Tanjug Beograd
Podeli

"Po detaljnom planu muzej će biti otvoren 20. oktobra sledeće godine, tačno na 50 godina od otvaranja tog zdanja", istakao je Tasovac.

On je podsetio da je delatnost MSU-a počela 1958. godine, kada je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti 20. veka.

Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja je počela sa radom 1959. godine kasnije MSU-a, bio je slikar, teoretičar i umetnički kritičar Miodrag B. Protić. Iste godine Izvršno veće Srbije je odlučilo da za potrebe te galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave.

Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekta, a konkurs je završen 1960. godine. Izabrani autori su bili arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović, a zgrada je građena od 1960. do 1965. godine. Savet Moderne galerije 1965. usvaja novi naziv - Muzej savremene umetnosti koji je te godine otvoren 20. oktobra.

"Danas fond MSU-a ima preko 8.000 dela i predstavlja najreprezentativniju kolekciju umetničkih dela 20. veka", ocenio je ministar. Postavku u Kući legata čine dela umetnika epohe socijalističke Jugoslavije koji su svojom aktivnošću pomerali i menjali jezičke paradigme određenih perioda, pa ljubitelji umetnosti mogu videti slike Petra Lubarde, Bogoljuba Jovanovića, Petra Omčikusa, Ivana Tabakovića, Leonida Šejke. Zatim tu su i radovi Vladana Radovanovića, Olge Jevrić, Gabrijela Stupice, Miodraga Miće Popovića, Vojina Bakića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Julija Knifera, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Vladimira Veličkovića, Dušana Otaševića, Marine Abramović, Raše Todosijevića, Mrđana Bajića, Marije Dragojlović itd.

V.d. direktora MSU-a Jovan Despotović rekao je da se ova postavka nadovezuje na prethodnu izložbu - "100 dela iz zbirki MSUB. Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945." predstavljenu tokom aprila i maja 2014. godine.

On je dodao da se ovom zaokružuje simbolički gest prema publici i kulturnoj javnosti da posle toliko godina ponovo bude u prilici da pogleda reprezentativni izbor dela umetnika zastupljenih u zbirkama Muzeja, a koji će činiti deo stalne postavke. Hronološkim nizom, referišući na dominantan decenijski model istorizovanja jugoslovenske umetnosti od osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u pet prostorija Kuće legata osmišljene su posebne prostorne celine.

Posetioci sajta B92 imali su premijerno priliku da saznaju kako izgleda ova izložba i pre zvaničnog otvaranja. Tekst "Zavirite u umetnički vremeplov XX veka" možete pročitati OVDE.

Sučeljavanjem i dijalogom značajnih dela renomiranih umetnika posleratne Jugoslavije predstavljen je sveden, ali reprezentativan izbor umetnika koji su obeležili određene decenije, kreirali "duh vremena" i oslikavali odnos između umetnosti i društvene stvarnosti epohe.

Izložba i izbor hronološki počinje sa slikom Petra Lubarde "Fantastični predeo" iz 1951. godine, a završava se slikom Marije Dragojlović "Crna satenska kutija" iz 1989. godine čime se takođe prati postavljeni društveno-politički određen hronološki okvir.

Posebno bitno polazište za osmišljavanje postavke je analiza politike otkupa Muzeja savremene umetnosti od osnivanja pri čemu se posebno ističe pravovremena recepcija, valorizacija i akvizicija najznačajnijih pojedinaca i pojava iz svih umetničkih sredina Jugoslavije.

Ovaj izbor i izložba se zato u potpunosti baziraju na akvizicijama Muzeja u datom hronološkom okviru, i ne uključuju naknadne otkupe i poklone iz perioda posle raspada socijalističke Jugoslavije. Tokom trajanja izložbe biće organizovan i bogat prateći program, a organizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Ova postavka biće otvorena do 7. decembra.

Likovno

"Stvari koje nestaju ili zašto sam dala ostavku"

"Za promenu formata Oktobarskog salona čula sam u subotu uveče, 25. oktobra, iz medija. Ni Odbor Salona, ni ja nismo bili ni konsultovani niti obavešteni. Zato dajem ostavku. Znam da taj čin nema težinu, pošto sam u odlasku sa mesta direktora već mesecima, ali nažalost, ima značaj jer će Upravi Grada omogućiti još jednu "pobedu", a to je postavljanje direktora ove institucije bez konkursa."

Likovno petak 31.10. 09:09 Komentara: 87

"Autokratsko ukidanje prostora za kritičko mišljenje"

Povodom Odluke koja je doneta na sednici Skupštine Grada Beograda 24. oktobra, prema kojoj će se „Oktobarski salon ubuduće održavati bijenalno, čime će se ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitet ove kulturne manifestacije“, saopštenjem se oglasio organizator Oktobarskog salona.

Likovno utorak 28.10. 15:41 Komentara: 18

Kako žive i rade privatne galerije u Beogradu

U prestonici Srbije postoji veliki broj izlagačkih prostora, međutim stiče se utisak da privatne galerije "ne plaše" ljude kao državne institucije. Na sam pomen Galerije SANU, ULUS-a, Narodnog muzeja... ljudi kao da počnu tiše da govore i da idu na prstima.

Likovno ponedeljak 27.10. 10:13 Komentara: 2

Pariz: Kulturna jesen u znaku seksa

Nakon postavke posvećene zloglasnom majstoru razvrata, Markizu de Sada, koja je svojom provokativnom reklamom šokirala javnost, i postavljanja ogromne skulpture Amerikanca Pola Mekartija, koja je mnoge Parižane podsetila na džinovsku seksualnu igračku, u francuskoj prestonici je priređena još jedna "škakljiva" izložba.

Likovno nedelja 26.10. 17:49 Komentara: 2
strana 1 od 16 idi na stranu