Četiri originala „Seobe Srba”

Nacionalna ikona, kako se često naziva čuveno delo Paje Jovanovića „Seoba Srba”, podelila je neizvesnu sudbinu svojih likova i doživela mnoge seobe – ideja, likova, vlasnika i adresa. Slikar je napravio „četiri ruke” – četiri originala, za četiri naručioca.

Izvor: Politika Piše: Olga Janković Srbija
Podeli

„Seoba” u Konaku kneginje Ljubice

„Slika „Seoba Srba“ trenutno gostuje u Beogradu u Konaku kneginje Ljubice, kao deo izložbe „Beleške burnih odnosa“ – „Austrijsko – srpski odnosi od 1836. do 1914“. Postavka je pregled dokumentarne građe, koja govori o bliskim, isprepletanim, ali istovremeno i komplikovanim odnosima Austrije i Srbije u naznačenom periodu. Među delima Stevana Todorovića i Pavla Simića, čuvena slika Paje Jovanovića predstavlja svojevrsni dokument – svedočanstvo perioda 19. veka do početka Prvog svetskog rata. Ovo je i jedina verzija poznatog dela dostupna široj javnosti.

Naručilac prvog „posla”, 1895. godine, bio je patrijarh Georgije Branković, koji je od Jovanovića tražio da, za potrebe predstavljanja Srbije na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti, naslika delo koje će pokazati da su Srbi došli na tlo Austrougarske monarhije, ne u zbegu, već kao organizovana vojna celina,i to na poziv samog cara. Tako počinje više nego neobična sudbina i sasvim neizvestan put ove ideje, predstavljene na četiri platna, na četiri načina, piše Politika.

Jovanović, kao predstavnik akademskog realizma i s idejom da narod predstavi kao metaforu nacionalne politike, slika upravo – narod, ali još nedovršeno platno „trpi” kritiku. Patrijarh traži od umetnika da preslika „višak” likova iz naroda, da Srbe predstavi kao vojnu celinu, a ne kao narod u zbegu koji ne zna kuda je krenuo.

Tako je ženu s detetom u naručju zamenio ratnik na konju, stado ovaca zamenjeno je vojnicima – pešacima, a episkopu Isaiji Đakoviću, koji stoji pored patrijarha Čarnojevića Trećeg, u ruke je stavljen svitak sa zlatnim carskim pečatom Leopolda Prvog, kojim se srpskom narodu u carevini garantuju privilegije. Prepravljajući svoju ideju „Seobe” Jovanović ne uspeva na vreme da završi rad za veliku izložbu. Platno se najpre seli u Zagreb (nepoznato je kako i na koliko dugo), a potom biva vraćeno „kući” – na zid trpezarije karlovačke Patrijaršije. Ovo monumentalno platno danas krasi salu u kojoj zaseda Sinod Srpske pravoslavne crkve.

Još radeći na prvom originalu, Jovanović izvodi i skicu za platno manjih dimenzija, istog kompozicionog sklopa – zadržava glavne likove prvog plana, ali im daje autoritativniji izraz i vraća „svoje” likove. Slika je već na glasu, te preduzimljivi zagrebački trgovac umetničkim delima Petar Nikolić otkupljuje pravo da narednih pola veka umnožava sliku,u tada popularnoj tehnici oleografije. On to i čini, štancuje je, u ko zna koliko primeraka, za prodaju. Tako, po svoj prilici, ova slika postaje deo enterijera mnogih gospodskih kuća.

„Drugi original”, preko Beograda sedamdesetih godina prošlog veka prelazi na banatsku stranu. To što slika nije produžila put Novog Sada i Galerije Matice srpske, zasluga je ondašnje pančevačke opštinske vlasti,koja je bila spremna da se zaduži kreditom i otkupi je, pa ovo vredno delo tako ostaje u gradu na Tamišu, priča nam istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov, kustos Narodnog muzeja u Pančevu.

Treća „ruka”, platno koje bi moglo da nosi radni naslov „kompilacija” ili „Seoba Srba bez cenzure”, opet nastaje po narudžbini. Ovog puta, polovinom Drugog svetskog rata, beogradska lekarka Darinka Smodlaka poželela je da postane deo platna. Nije poznato koliko ju je to koštalo, ali lik žene s detetom opet biva zamenjen, ovog puta likom gospođe Darinke. Gde je i kako je završila ova verzija „Seobe”, nepoznato je.

Po završetku rata, 1945. godine, nastaje i „četvrti original”. Bogati vršački trgovac Milenko Savić, uveren da je već čuveno delo zauvek uništeno u vihoru rata, naručuje Jovanoviću potpuno novu sliku po staroj zamisli. Dozvoljava umetniku da ovekoveči svoju ideju pre prve „cenzure” i, u spletu prijateljsko-rodbinskih okolnosti, poklanja je beogradskoj porodici Mandukić, koja je nosi preko okeana – u Njujork. No, pošto su seobe sudbina „Seobe”, slika se 2009. godine, na kratko, vratila u svoj rodni Beograd, da ukrasi izložbu posvećenu svom „ocu”, velikom slikaru akademizma Paji Jovanoviću.

Likovno

"Dimenzija Novo Doba" u Uličnoj galeriji

“Dimenzija Novo Doba”, izložba stripova, plakata i ostalih dela autora okupljenih oko međunarodnog festivala nesvrstanog stripa “Novo Doba”, biće otvorena 3. oktobra (20h) u Uličnoj galeriji u Beogradu, u okviru programa 55. Oktobarskog salona.

Likovno ponedeljak 29.09. 12:58 Komentara: 0

Srpska umetnost na Viennafair-u

Na jubilarnom 10. izdanju Viennafair manifestacije, koja će se održati od 2. do 5. oktobra u Beču, savremena umetnost Srbije predstavlja se projektom udruženja Blockfrei - Nezavisna umetnost iz Srbije.

Likovno nedelja 28.09. 15:26 Komentara: 0

Kako smo upoznali "prave" veštice?

Pitajte svako dete sa Zapada da nacrta vešticu i gotovo svako će nacrtati sličnu predstavu - staricu sa kukastim nosem, šiljatim šeširom i metlom ili nagnutnom nad kotlom. Odakle ova predstava dolazi?

Likovno nedelja 28.09. 11:28 Komentara: 7
strana 1 od 15 idi na stranu