Lubardin "Kosovski boj" u Narodnoj biblioteci

Slika je nastala 1953. godine i pripada bogatoj umetničkoj kolekciji nacionalne biblioteke.

"Kosovski boj" deo je zenitnog perioda Lubardinog stvaralaštva, od 1951. do 1956. godine, iz kojeg potiču umetnikova najvrednija dela, a ova slika predstavlja krunu njegove mitsko-poetske evokacije prošlosti.

Petar Lubarda je odredio tokove našeg slikarstva druge polovine 20. veka i podario nam umetnička dela koja odišu izvanrednom snagom, kolorističkom ekspresijom, epikom, dramatikom i večnim kosmičkim sukobima, navodi se u saopštenju NBS.

Rođen je 27. jula 1907. u Ljubotinju, nedaleko od Cetinja. Umetničku školu u Beogradu upisao je 1925. godine, ali je napušta već naredne godine kada odlazi u Pariz, gde provodi šest godina u oskudici i teškim materijalnim prilikama. Ipak, tih godina postupno se oseća njegova stilska posebnost.

Drugi svetski rat proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a posle oslobođenja delao je u Cetinju i Herceg Novom. Bio je jedan od osnivača i direktor Umetničke škole u Cetinju, 1946. godine. Ta škola se 1948. godine preselila u Herceg Novi ali je ubrzo potom ukinuta.

Prošao je i kroz kratkotrajno razdoblje socrealizma, negde do 1950. godine. Potom, stvara na samosvojan način i upravo to je period kada nastaju njegova najznačajnija dela.

Boravio je na studijskim putovanjima u Francuskoj, Španiji, Italiji, Nemačkoj, S S S R-u, Brazilu, Engleskoj, Belgiji, Indiji, Siriji i Libanu.

Najpoznatija njegova dela su Konji, Zaklano jagnje, Guslar, Kosovski boj i ciklus Kragujevac 1941.

Lubarda je imao više od 50 samostalnih izložbi i učestvovao na oko 350 kolektivnih širom sveta.

Godine 1937. dobio je Gran pri na Svetskoj izložbi u Parizu, a 1939. prvu nagradu u Hagu na Internacionalnoj izložbi slikarstva. Dobio je, takođe, Internacionalnu nagradu u Sao Paolu u Brazilu (1953), nagradu na bijenalu u Tokiju (1955), Nacionalnu nagradu Gugenhajm u Njujorku (1956).

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. Odlikovan je Ordenom bratstva i jedinstva, dobitnik je Nagrade AVNOJ-a.

Umro je 13. februara 1974. u Beogradu, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Celokupnu zaostavštinu Lubarda je ostavio Beogradu.