Umrla vajarka i akademik Olga Jevrić

Poznata srpska vajarka i akademik Olga Jevrić, preminula u 92. godini, saopštila je njena porodica.

Izvor: Tanjug
Podeli

Jevrićeva, koja je preminula juče, diplomirala je na Muzičkoj i Likovnoj akademiji, gde je i magistrirala 1949. godine.

Njena izložba prostorne kompozicije u galeriji ULUS 1957. je snažno odjeknula na jugoslovenskoj likovnoj sceni, a godinu dana kasnije na 29. venecijanskom Bijenalu zapaža je i strana likovna kritika.

Stvaralaštvo Olge Jevrić karakterišu doslednost, postupnost u građenju i diskretnost u variranju struktura. Nagradu ''Politike'' iz Fonda "Vladislav Ribnikar" dobila 1961.godine Za dopisnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU izabrana je 1974, a redovni član postaje 1983.

Krajem aprila 2001. godine u Galeriji SANU otvorena je retrospektivna izložba radova Olge Jevrić, kojom je zaokruženo pet decenija njenog stvaralaštva.

Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je, povodom smrti vajarke Olge Jevrić, da će ostati upamćena po velikom doprinosu razvoju umetnosti u Srbiji i regionu i da će Legat Olge Jevrić u SANU ostati trajno podsećanje na njen izuzetno plodan i dinamičan radni vek.

U saopštenju za javnost SANU, sa velikim žaljenjem, obaveštava da je akademik Jevrić preminula u 92. godini juče u Beogradu.Dopisni član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti od 1974. godine, a redovni od 1983.godine, akademik Jevrić je u SANU aktivno učestvovala u radu Odbora za rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti kao predsednik.

Bila je član Saveta Galerije SANU i član žirija za dodelu nagrade iz fonda "Ivan Tabaković" pri SANU i jedan od najistaknutijih članova Udruženja likovnih umetnika Srbije, čiji je član postala 1949. godine.

Akademik Svetomir Arsić Basara je rekao: "Olga Jevrić je jedan od onih umetnika, vajara, koji trajno unapređuju svoj stvaralački izraz. Njen kreativni razvoj nosio je sobom usavršavanje jedne autentične vizije i unutrašnje dinamike čije se vizuelno polje plastičnih elemenata i plastičnih traganja sve više otvaralo i naseljavalo novim vrednostima. Ona je studiozno i proživljeno gradila svoj svet umetnosti i stvaralaštva."

Olga Jevrić rodila se 29. septembra 1922. godine. u Beogradu. Diplomirala je Muzičku akademiju u klasi profesora Ćirila Ličara (1942-1946), Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića (1943-1948). Kod istog profesora završila je i postdiplomske studije (1949). Studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu (1949-1953).

Studijski je boravila u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj, Poljskoj, Austriji, Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Engleskoj i Holandiji, a 1966. boravila je godinu dana u SAD.

Prvi put je izlagala 1948. u Beogradu na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti, a samostalno 1957. godine u Beogradu. Učestvovala je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na reprezentativnim izložbama savremene jugoslovenske umetnosti u inostranstvu. Njena izložba prostorne kompozicije u galeriji ULUS 1957. je snažno odjeknula na jugoslovenskoj likovnoj sceni, a godinu dana kasnije na 29. venecijanskom Bijenalu zapaža je i strana likovna kritika.

Krajem aprila 2001. godine u Galeriji SANU otvorena je retrospektivna izložba radova Olge Jevrić kojom je zaokruženo pet decennija njenog stvaralaštva i ukazano na njen napredan i hrabar opus. Već početkom pedesetih godina prošlog veka u vreme dominacije figuracije,Olga Jevrić je raskinula sa pričom ili simbolikom u skulpturi i okrenula se samim likovnim elementima, materijalu i apstraktnom izrazu. Napravila je oštar raskid s tekovinama tada dominantnog socrealizma. U početku se bavila figurativnom skulpturom, da bi se potom jače okrenula problemu forme, prostora, materijala i mase.

Olga Jevrić je dobitnica mnogih nagrada i priznanja, među kojima su i Sedmojulska nagrada, 1978. godine, Nagrada jesenje izložbe ULUS-a, 1990. godine, Nagrada SIZ-a za kulturu Beograda, 1988. godine i Vukova nagrada 2001. godine za izložbu u Galeriji SANU.

.

Likovno

Šta čini neko umetničko delo lepim?

U londonskoj Nacionalnoj galeriji otvara se izložba posvećena jednoj od najneobičnijih i najmučnijih epizoda u istoriji ove ugledne institucije, kada je 1856. godine bila zakonom prisiljena da proda slike koje su naslikali nemački umetnici.

Likovno četvrtak 20.02. 10:31 Komentara: 0

Umetnici -(ne) bežite iz zemlje

Većina građana Srbije svakodnevno se suočava sa brojnim materijalnim problemima što povlači pitanje da li je neophodno da i ono malo što bi moglo da ih usreći, u čemu bi mogli da uživaju, mora da se završi upravo pričom o nedostatku novca koji naročito fali kulturi i umetnicima.

Likovno ponedeljak 17.02. 10:47 Komentara: 12
strana 1 od 13 idi na stranu