"Dama i jednorog" ponovo pred publikom

Tapiserija, zapravo serija šest vunenih i svilenih tapiserija istkanih u Flandriji u 16. veku, posle temeljne, dvogodišnje restauracije, pokazala je jarke boje i povratila oblik.

Tim petoro restauratora uklonilo je i zamenilo šavove, očistilo prljavštinu mikro usisivačem i šest panela ponovo je okačeno u nedavno dizajniranoj prostoriji muzeja.

"Tapiserija je oživela", rekla je "Observeru" portparolka muzeja Odri Defretin. "Paneli su izuzetni i amblemantski zbog svoje istorije i misterije njihovog značenja ali su sada očišćeni i ponovo okačeni i mi možemo da vidimo kako su izgledali u srednjem veku. Bili su zaista izvanredni".

Kako prenosi "Gardijan", na svakom panelu vidi se tanana, plavokosa žena sa jednorogom sa leve i lavom sa desne strane. Simbolika predstave i dalje je misterija iako se veruje da je tapiserije naručila istaknuta porodica Le Vist krajem 1400ih i da su urađene na osnovu crteža urađenih u Parizu.

Crvena pozadina svake tapiserije prepuna je različitim cvećem, borovima, hrastovima, lovorom uz grb sa tri bela polumeseca na plavoj pozadini i životinjama uključujući zečeve, majmune i price.

Tapiserija je prvi put pomenuta 1814. u opisu zamka De Busak u centralnoj Francuskoj ali je tek 1841. sa Prosperom Merimeom zaista "otkrivena".

U to vreme, tapiserija je bila ozbiljno ugrožena nemarom, vlagom i pacovima a jedan panel korišćen je i kao otirač.

Muzej u Parizu je 1882. kupio tapiseriju i pretvorio je u krunu svoje kolekcije koja godišnje privuče na desetine hiljada posetlaca. Kada je prvi put izložena, tapiserija je već imala auru misterije zahvaljujući pažnji koju je posle Merimea privukla kod drugih umetnika i pisaca.

Žorž Sand je pisala o njoj u svom romanu "Žana", pesik Rajner Marija Rilke proslavio ju je u svom jedinom romanu "Zapisi Maltea Lauridsa Brigea" (Die Aufzeićnungen des Malte Laurids Brigge). "Dama i jednorog" poslužila je i kao inspiracija folk gitaristi Džonu Renburnu 1970ih a u skorije vreme o njoj je pisala Trejsi Ševalije "Dama i jednorog", a pojavljivala se i u filmovima o Hariju Poteru.

Neki istoričari veruju da je misteriozna dama Meri Tjudor, treća žena Luja XII i sestra Henrija VII.