Retrospektivna izložba Dalija u Madridu

Uobražen, egocentričan, majstor performansa, utemeljivač samoreklamerstva, ali iznad svega vrhunski umetnik o čije se slike otimaju najveći svetski muzeji i kolekcionari. Iza ovog opisa lako je otkriti ime španskog genija Salvadora Dalija.

Dve strane Dalijeve ličnosti, svestrani umetnik i veliki ekscentrik, tema su monumentalne izložbe koja je u subotu otvorena u Muzeju kraljice Sofije u Madridu. Posetioci će do 2. septembra moći da vide više od 200 slika, crteža, skulptura, pisanih tekstova, ali i inserte iz filmova, reklama, koje je potpisao ovaj svestrani stvaralac. U Španiju prvi put dolazi tridesetak slika, među kojima i Dalijeva remek-dela "Istrajnost sećanja" i "Galin anđeo", u vlasništvu njujorškog muzeja MOMA.

"Dali je neumorni tvorac najčudesnijih slika, veliki gospodar mašte koji je učestvovao u svim, u njegovo vreme aktulenim, umetničkim pravcima i bio začetnik mnogih. Uprkos brojnim talentima, slikarstvo mu je, baš kao i Pikasu, bila opsesija" poručio je Manuel Borha Viljel, direktor Muzeja kraljice Sofije, čija pinakoteka raspolaže sa pedesetak Dalijevih vrhunskih slika.

Izložba je organizovana hronološki i podeljena u 11 delova, od kojih je jedan posvećen njegovoj velikoj strasti - "poziranjem" samom sebi. Madridska publika moći će da vidi šest njegovih autoportreta, realizovanih na različite načine. Među njima je i onaj na kome vidi sebe kao kombinaciju Merilin Monro i Mao Ce-Dunga.

"Vrlo sam zauzet time da budem Dali, a drugi ljudi me zanimaju samo iz simboličnih razloga, kao što su novac i publicitet" jedan je od slikarevih čuvenih "bisera".

Prvi deo izložbe posvećen je nekim od najranijih radova, na kojima dominiraju aluzije na članove porodice i pejzaž rodnog Figerasa. Mada je glavna karakteristika ovih slika igra boje i svetlosti, već se naslućuju svi budući "eksperimenti". Slede crteži uz serije "Truljenje", kao podsećanje na Dalijeve dane u Studentskom domu i početak njegovog prijateljstva sa Lorkom i Bunjuelom.

Centralni deo ove retrospektive čine dela iz umetnikove nadrealističke faze, ali će posetioci moći da se upoznaju i sa njegovim drugim talentima. Na izložbi je i kratki nemi film iz 1929. godine, "Andaluzijski pas", koji je Dali napisao zajedno sa rediteljem Luisom Bunjuelom, kao i "Destino", kratki animirani film koji je uradio za studio Volta Diznija.

Slika "Pikasov portret", iz 1947. podsećanje je na komplikovan odnos dva španska genija. Dali je cenio rad svog kolege, ali su se razilazili u mnogim stvarima, među kojima je prednjačila politika.

"Pikaso je Španac, i ja sam; Pikaso je genije, i ja sam; Pikaso je komunista, ni ja nisam" jedna je od najcitiranijih izjava.

Dalijevim seksualnim maštarijama posvećen je deo pod nazivom "Anđeo". Španac je bio toliko opsednut istoimenim delom francuskog slikara Žan Fransoa Mijea, da je nekoliko godina stvarao sopstvene radove inspirisane "najčudesnijom slikom na svetu". U Dalijevoj verziji, Mijeova žena pokajnica ne stoji pred muškarcem već se sprema da ga - pojede!

I dok je većina umetnika tog vremena birala Njujork kao svoju američku adresu, Dali je izabrao popularnost i ekonomsku dobit koju mu je nudio Holivud. U Ameriku je sa voljenom Galom ušetao kao velika zvezda, upoznao je čuvenu braću Marks, sarađivao sa Alfredom Hičkokom, ali šefovi "Metro Goldvin Majera" nisu hteli da finansiraju njegov veliki san - da snimi futuristički film. Svoju multitalentovanost iskazivao je dekoracijom, a potom uništavanjem izloga na čuvenoj Petoj aveniji, kako bi svi znali da je "stigao Dali da osvoji i Njujork".

Kada se sa Galom vratio u Španiju, ovaj vrsni slikar počeo je da se bavi i drugim vidovima umetnosti, arhitekturom, izradom nakita, pisanjem, vajarstvom. Interesovao se za najnovije naučne domete, proučavao savremene tehnologije, pisao i organizovao performanse na koje je pozivao sve televizije iz okruženja. Bio je kulturna ikona svog vremena, po mnogima začetnik kiča.

"Prodavao je sebe još bolje nego svoje slike" reči su jednog od njegovih savremenika.

Kada je Dali 1988. primljen u bolnicu, u posetu mu je došao španski kralj Huan Karlos. Bila je to prilika da izraze međusobno uvažavanje, a slikar je u svom stilu prokomentarisao:

"Monarhija je najbolji oblik vladavine, jer su kraljevi, poput mene, izabrani od Boga!"

Biograf španskog slikara Jan Gibson tvrdi da vreme u kome živimo više nego ikada pogoduje popularnosti Salvadora Dalija.

"Ko bi bolje od današnjeg čoveka razumeo ovog ekscentrika, provokatora, velikog zabavljača, majstora za manipulaciju medijima"objašnjava Gibson.

Ali, čini se da koliko god se kustosi trudili da naprave što sveobuhvatniju Dalijevu izložbu, nema sumnje da je njegovo najuspelije i najsavršenije delo bio on sam!