Papirići ili Matisova remek-dela?

Kolekciju od 1000 papira otkrili su javnosti članovi porodice umetnika koji su u početku nameravali da je unište jer su verovali da Matis ne bi voleo da papiri budu predstavljeni u "sirovom stanju". Sam Matis uništio je veliki broj svojih radova.

Na radovima su predstavljene ptice, cveće, cirkuski slon i geometrijski oblici za koje Matis nije imao vremena da ih uobliči u jedinstven kolaž tokom svog života. Ovi papirni oblici nisu nikada bili izloženi i istoričari umetnosti nisu ni bili svesni da postoje.

Kolekcija je ravnomerno podeljena između dva muzeja u severnoj i južnoj Francuskoj, od kojih su oba posvećena Matisu – jedan je u Kato-Kamberziju, njegovom rodnom gradu, a drugi u Nici, gde je živeo. Patris Deparp (Patrice Deparpe), kustos u Kato-Kamberziju, rekao je: „Ovo je apsolutna jedinstvena prilika... Ove predmete niko nije video“.

Matis (Henri Matisse 1869 -1954) je stvorio neka od svojih najoriginalnijih dela u devetoj deceniji života. Kako se nikada nije u potpunosti oporavio posle operacije tumora, mnogi od njegovih kolaža – crteža dorađivanih makazama – nastali su kad nije mogao da stoji za štafelajem i slika. „Isečci papira mi omogućavaju da crtam u boji“, rekao je jednom prilikom.

Do sada, ovi predmeti su bili u vlasništvu njegove porodice. Blizak porodični prijatelj naglašava da oni nisu "vlasnici" ovih materijala u pravom smislu reči: „Znali smo šta je tamo u tom velikom paketu, ali on nikada nije bio otvaran“.

Porodica je imala dve opcije – da uništi sve, što bi verovatno i Matis želeo, ili da premesti papire na neko sigurno mesto. „Pedeset godina je prošlo i papirni isečci i dalje izgledaju prelepo. Baciti ih, to bi zaista bio pravi zločin“, navodi anonimni prijatelj porodice. Prema njenim rečima, „da je Matis živ, verovatno bi bio jako iznerviran. Rekao bi – ili ih sačuvajte i iskoristite nekako, ili ih bacite“. Iz tog razloga, ona navodi, donacija muzejima je učinjena pod uslovom da ovi radovi nikada ne budu premešteni na neko drugo mesto.

Deparp navodi da je njihov muzej osnovao sam Matis 1952. godine. „Poklonio je 89 slika, crteža i skulptura. Od tada, porodica je poklonila brojna dela i dokumente... Planiramo da proširimo muzej i da na odgovarajući način izložimo i papirne isečke“.