Stijovićev genije pred publikom

Otvarajući izložbu, direktorka Muzeja Beograda Danica Jovović Prodanović je istakla da je ideja bila da se skrene pažnja javnosti šta se "krije" u muzejskim zbirkama tako što bi se neka umetnička dela umetnula (interpolirala) u prostore koji pripadaju drugom kontekstu.

Tako su se tri skulpture velikog vajara Stijovića (1894-1974) obrele u kamernim prostorima Konaka u malom i velikom amamu gde su pod odgovarajućim reflektorima zasijale u punom sjaju.

Prodanovićeva je najavila da bi ovo trebalo da bude prva izložba planiranog serijala.

Autorka izložbe, Nada Seferović, se opredelila da predstavljanje blaga muzejske kolekcije savremene umetnosti započne skulpturama Stijovića, jer smatra ga jednim od najvećih srpskih vajara 20. veka koji je afirmisao i u Parizu u koji je stigao odmah posle Prvog svetskog rata.

Odabrala je skulpture koje reprezentuju svaku od tri tematske celine kojima se umetnik čitavog života bavio - ženu.

U pitanju su dva poprsja (Glava žene iz 1936. i Glava devojke iz 1959.) kao i izuzetno zanimljivu sklupčanu figuru žene koja pere kosu, pod izvornim nazivom "Toaleta", iz 1963).

Ona je skrenula pažnju na majstorsku obradu drveta jer Stijović je znao da sačuva strukturu materijala što ga čini aktuelnim prema savremenim kriterijumima vrednovanja umetničkog dela.

Izložbu koja se može videti do kraja leta prati izuzetno dizajnirani dvojezični katalog u koji su uklopljene reprodukcije sve tri skulpture izrađene kao razglednice.

Autor izložbe mr. Nada Seferović je rekla da su na ideju da se organizuje ciklus malih izložbi koje će biti organizovane sa eksponatima iz kolekcija Muzeja grada Beograda došli zbog toga što im je već postalo jasno da su nova zgrada muzeja i stalna postavka na dalekom štapu".

"Mi imamo samo taj jedan izložbeni prostor u Konaku kneginje Ljubice a za savremenu umetnost, apsolutno nemamo nikakvog prostora, niti mislimo da ćemo u doglednom periodu imati" požalila se ona i dodala da umetnička zbirka Muzeja grada poseduje velik broj veoma interesantnih i značajnih dela.

"Pošto javnost ne može da ih vidi", nastavila je Seferovićeva, "započeli smo ciklus izložbi koji smo nazvali "interpolacije" na kojima ćemo izlagati mali broj odbaranih dela iz kolekcija bilo da se radi o određenom umetniku, ili o posenoj temi".

"Pokušaću da ih ''udenem'' u već postojeći izložbeni prostor među druge eksponate i to je ''interpolacija', objasnila je autorka koncept izložbe.

Zapitana zašto je za prvu izložbu tog ciklusa, koji predstavlja apsolutnu novinu u našoj muzejskoj praksi, odabrala Ristu Stijovića (1894-1974), Seferović je odgovorila da Muzej poseduje 15 njegovih skulptura, i ponovila da je on nesporno jedan od najvećih srpskih vajara 20 veka koji je uticao na mnoge umetnike tokom pola veka.

Govoreći o planovima, Seferović je podvukla da su "inicijalno planirali da izložbe traju po mesec dana, da bude 12 izložbi u toku godine, međutim nisu dobili dovoljno sredstava pa za sada planiraju samo tri do kraja godine, a praviće ih tempom koji budu dozvoljavale finansije".

Odgovarajući na pitanje koje bi mogle da budu sledeće izložbe, Seferović je rekla da će verovatno doći na red Zora Petrović, zato što se ove godine obeležavaju dva jubileja: pola veka od njene smrti i 70 godina početka rada na Likovnoj akademiji, koja ove godine slavi svoju godišnjicu.

"Onda sam mislila da priredim izložbu Marine Abramović jer imamo jedan njen divan video koji se zove ''Heroj'' i to bi verovatno bila ta treća izložba u ovoj godini", zaključila je Seferović priču o zanimljivom, inventivnom i svežem muzejskom poduhvatu čiji je inicijator.