Izložba u čast Vele Nigrinove

Izložbu povodom 150. godišnjice rođenja istaknute dramske umetnice Avguste Vele Nigrinove (1862-1908), koja je iz rodne Ljubljane prešla u Beograd početkom 80-ih godina 19. veka, otvorio je u četvrtak uveče u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije predstavnik Ambasade Slovenije Milan Predan

Izvor: Tanjug
Podeli

Ističući da mu je čast da proglasi otvorenom postavku pod nazivom "Vela Nigrinova", Predan je u govoru na srpskom jeziku zahvalio Muzeju što čuva uspomenu na veliku glumicu i ženu izuzetne harizme.

"Ona je povezala Srbe i Slovence, da ne kažem Srbiju i Sloveniju, pošto je Slovenija tada još bila u okviru Austrougarske monarhije i tada smo o našoj vlastitoj državi mogli samo da sanjamo", rekao je on.

Predan je primetio da "ima puno simbolike u tome što je za njen dolazak u Beograd zaslužan još jedan veliki Slovenac koji je ovde ostavio svoj pečat, kompozitor Davorin Jenko, autor srpske himne 'Bože pravde'".

"Oboje su pripadali i još pripadaju i slovenačkoj i srpskoj kulturi, čije su veze počele su da se ostvaruju u vremenu kada još nismo živeli u zajedničkoj državi, što potvrđuje blizinu naše kulturne tradicije, naša dva naroda i kulturnog identiteta, bez obzira na fizičke granice koje su se u svim tim decenijama menjale i na kraju i promenile", izjavio je Predan.

Život i rad Nigrinove, zaključio je on, "potvrđuju istinu da kada je reč o velikoj umetnosti onda nije važno pitanje - čija je, jer ona pripada svima. Publiku su pozdravile direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Ksenija Radulović i autorka Olga Marković.

Kustos u penziji Olga Milanović pročitala je sažetu biografiju Vele Nigrinove, a glumica Gorica Popović izvode iz tekstova koje su o njoj pisali Antun Gustav Matoš, francuski istoričar Alber Male, kritičar Boža Nikolajević...

Glumica koju su zvali "srpska Sara Bernar" zauzima jedno od najvažnijih mesta u istoriji srpskog teatra. Na sceni Narodnog pozorišta, gde je stigla već sa 20 godina, ostvarila je obiman i raznovrsan repertoar sa blizu 400 uloga. Bila je lepe pojave, bujnog temperamenta i snažne glumačke individualnosti, kritičari su je cenili, a publika obožavala.

Nigrinova je iskreno zavolela srpsku sredinu. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. radila je kao dobrovoljna bolničarka i šila rublje za srpske vojnike i ranjenike.

Iznurena napornim radom, sagorevajući iz jedne u drugu ulogu velikog repertoara, umrla je u 45. godini. Njena prerana smrt bila je jedan od najpotresnijih događaja toga doba u srpskoj prestonici.

strana 1 od 13 idi na stranu