Mirko Ilić: Dajte šansu talentima

Ilić kaže da i danas voli svoj posao, da radi za slavu, a novac mu se desio, tvrdi da se nikad neće penzionisati, a Beogradu zamera što ne neguje kvalitetne ljude, već dozvoljava da ga ruše huligani.

Autor stripa, ilustrator, grafički dizajner i art direktor, roker, koji je osamdesetih 150 nedelja smišljao naslovnicu čuvenog zagrebačkog nedeljnika "Danas", radio filmske i pozorišne plakate po celoj Evropi, otišao je krajem osamdesetih u Ameriku, iako mu ni u Evropi nije ništa falilo.

"Iskreno, dvije stvari su mi falile u Evropi. Kad sam odlazio početkom 86-te Evropa još nije bila ujedinjena i još nije bila toliko fleksibilna. Što znači da sam bilo gde u Evropi otišao i bilo koliko da sam uspio dolazeći iz tadašnje Jugoslavije ja bih bio gastarbajter. Prije ili kasnije, neko bi mi rekao da nisam jedan od njih", priča Ilić.

Sad, kaže, shvata da je i u Jugoslaviji ostao, jednog bi mu dana neko rekao da nije jedan od njih.

"Ali to tad još nismo znali. Otišao sam jer sam relativno ambiciozan i postalo mi je dosadno. Vrlo je opasno, naročito kad je netko kreativan, ostati na jednom mjestu. Ja se nikad neću penzionirati, jer ja ne želim raditi ništa drugo", kaže Ilić.

Foto; Tanjug

Iz tog perioda pamte ga kao ljutog rokera i autora velikog broja omota za ploče novotalasnih rok grupa iz tadašnje Jugoslavije. Zanimljivo je, međutim, da je prvi omot napravio za ploču Arsena Dedića, a pre nekoliko dana je upravo Ilić najavio Arsenov koncert u Beogradu, na otvaranju “Miksera“.

"Meni je to bio ljep koncert zato što je bio besplatan i bio je od srca. A kad me je Arsen davno pozvao da mu radim omotnicu za ploču rekao je da to čini zato što ću jednog dana postati netko, a on želi da u biografiji piše da sam prvo radio za njega", priseća se Ilić.

Trideset i nešto godina kasnije ispostavilo se da je Arsen bio u pravu, a u biografiji Mirka Ilića piše da je prva omotnica koju je dizajnirao "Rimska ploča" Arsena Dedića. Druga je bila za "Prljavo kazalište".

"Tako da, iako sam i danas roker, nisam zapravo počeo sa rok en rolom. Rok u to vreme po meni, naročito pank, bio je jedina pobuna protiv društva, koja se relativno mogla tolerisati od strane sistema", seća se Ilić.

Početak njegove karijere u Americi već je postao anegdota, jer dogodilo se da je nakon samo nedelju dana rada u čuvenom magazinu “Tajm“ dobio da radi naslovnu stranu. Sreća ili...

"Ja na to uvek imam istim odgovor, koji se meni jako sviđa. Kad su Vima Vendersa, nemačkog režisera pitali da li je imao sreće u karijeri , on je odgovorio: Da imao sam sreće, ali čudnovata stvar sa srećom je da se uvek dešava talentiranima".

Foto: Tanjug

Dodaje i da je smatrao logičnim da mu posle 150 naslovnih strana Danasa koje je uradio za tri godine neko poveri da proba da uradi naslovnicu “Tajma“.

U “Tajmu“ se zadržao tek nekoliko meseci, a zatim odlazi u "Njujork tajms" gde je bio i art direktor. I odatle je otišao, jer je, kako kaže, mogao to sebi dopustiti.

"Svi sebi sve možemo dopustiti, samo je pitanje da li hoćemo reskirati. I pitanje je kako to logično opravdati u svojoj glavi. Kod mene to ide tako, postane mi dosadno, imam osjećaj da će uskoro i čitaoci videti da je dosadno i kako onda možete da radite nešto a da vas to više ne veseli", kaže Ilić.

”To je nekako slično kao sa ženama”, dodaje.

"Ako ne odete na vreme, prestaćete se zauvek voljeti. Ako odete na vreme, još ostane nesačuvan dio ljubavi, još mozete biti prijatelji, još mozete sačuvati bar nešto od ljepote koja se desila. Zašto onda čekat da sve dođe do dna".

Ilić od 1995. ima u Njujorku svoju, kako kaže, "malu firmu" i ona je zaista mala.

"Nas ima troje, zato što ja jako volim što radim. Mene ne zanima da netko drugi radi za mene, a ja da se okolo pravim važan. Tako da dok ja s vama ovde razgovaram meni se zapravo vrlo malo poslova dešava, jer sve mora proći kroz moje ruke. Finasijski bi bio puno veci uspeh, da nemam troje da imam trideset ili trista. Ali to znači da bih još više sedio po sastancima s ljudima koje ne volim.

Ilić je često u intervjuima pominjao da radi za slavu a da mu se novac desio. To objašnjava činjenicom da u normalnom svetu kad vredite onda vas i plaćaju. Ovde vrlo često radi volonterski.

"Meni su kao veoma mladom dali velke odgovornosti u ruke. Ja to moram nekom vratiti. Ja moram probati pomoć nekom drugom klincu il klinki da sebe izraze. A naročito ovđe i sad. Pošto je situacija užasna. Za kulturu za pamet".

On to radi i u Zagrebu, Ljubljani, Južnoj Africi. Ovde je, kaže, malo česće, jer mu je ovo bliže, jednostavnije, zna više ljudi, koji ga pitaju za ponešto.

"I zato što je uzašno i lako i teško biti pozitivan. Lako jer uhvatite se par principa i držite ih. Teško jer je pod ovim uvjetima biti principijelan zaista teško. I zato što što se ovde glorificiraju samo kriminalci. Onda koju poruku šaljemo. To jest, koju poruku šaljete" primećuje Ilić.

Toga ima dosta i u Americi, dodaje, ali silikon je u Americi izmišljen za nekakave žene koje ne izgledaju tako dobro, ali ne za šesnaestogodišnjakinje.

"Vi ovde forsirate ljude da izgledaju na određeni način, da bi se doslovce, lakše prodali, koje vrednosti vi propagirate o čemu pričate. Taj totalni jedan nedostatak kulture. Nevjerojatno, ali vi nikad nemate za kulturu novac", priča Ilić.

U Beogradu se, kaže, oseća kao posmatrač, ali prethodni put kad je ovde bio, a to je bilo u vreme gej parade, nije se uopšte osećao dobro.

"Nas je tamo bilo 1.000. od toga ja duboko vjerujem da preko 600 - 700 ljudi koji su marširali, nisu bili gej. Je l je pitanje bilo ljudskih prava. Na kraju sam ja završio taj dan u Zemunu. Nisam mogao ući u svoj hotel, jer su huligani bili u cebtru Beograda" , priča Ilić.

Na paradi je upoznao Čedomira Jovanovića i on mu se, kaže, jako dopao.

"Zašto? Zato što je bio jedan od retkih političara, koji se usudio tamo doći. Ja ne mislim da svi političari misle negativno o gej paradi. Al neće da reskiraju. E sad ako nećete reskirati, kako možete bilo šta dobiti", primećuje Ilić.

Vratio se posle tog iskustva opet u Beograd, između ostalog, zato što se, kako kaže, ovaj grad, ova zemlja, odnosno ova deca moraju oteti natrag.

Inače će, strahuje, našim životima vladati huligani.