Petar Dobrović - istinski velikan

Prvi put je svoja dela predstavio 1911. godine u Budimpešti, a njegove slike u duhu impresionizma izazvale su veliko oduševljenje publike, a samo dve godine kasnije priredio je izložbu u rodnom gradu.

Godine 1913. otputovao je u Pariz, gde pod uticajem Pola Sezana usavršava svoj crtež i formu. Posle dvogodišnjeg boravka u gradu svetlosti vratio se u Budimpeštu gde je učestvovao na izložbama mladih slikara 1916. i 1917. godine, a budimpeštanski muzej je otkupio i izložio njegovu sliku "Boemi".

Od 1919. tesno je vezan za umetnička dešavanja u domovini, a 1920. s uspehom se predstavlja u Osijeku i Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu. Njegova postavka crteža 1920. godine oduševljeno je primljena od strane kritičara, a Dobrović je ocenjen kao "lepše obećanje budućnosti".

Slikarstvo Dobrovića, međutim, 1922. godine, zapada u krizu i to se vidi na 5. Jugoslovenskoj izložbi u Beogradu. Ovaj veliki umetnik krize se oslobodio posle puta u Dalmaciju (1925), gde je u sunčanim pejzažima našao novu paletu žarkih boja.

Posle toga usledio je ponovo put u Pariz gde su ga zainteresovala dela Van Goga, Gogena i fovista.

Izložbe u Salonima "De l' Escalier" i "Automne" pokazale su da je Dobrović zašao u novu, snažniju i dublju fazu ličnog izražavanja.

Brojne izložbe na kojima se predstavljao do 1940. godine svrstale su ga u red najznačajnijih srpskih slikara. Ovaj umetnik je ostvario celovito, logično i dosledno delo u svom umetničkom razvoju.

Petar Dobroviæ autoortret 1932.

Dobrović je prošao kroz tri bitne etape kroz koje je postepeno sazreo kao umetnik. Prvu čine rani radovi nastali do njegovog prvog odlaska u Pariz, drugu slike rađene između 1914. i 1925. i treću - stvaralaštvo od drugog boravka u francuskoj prestonici do smrti 1942. godine.

Prvi period ispunjavaju danas malo poznate ili zagubljene slike u kojima je Dobrović, kao peštanski đak pokušao da savlada impresionističku formulu treperenja svetlosti u odnosu na stare, akademske tradicije. Put u slikarsku metropolu Evrope nije doneo dalje usavršavanje spektralnih rešenja, već opštu negaciju impresionizma.

Sa tom negacijom Dobrović je ušao u Prvi svetski rat i u novu, drugu fazu sopstvenog razvoja.

Već prve slike tog perioda imaju drugačiju koncepciju prostora: on je dubok, plastično moduliran, geometrijski kristalisan i zatvoren tamnom zavesom.

Ali, sezanovska ideja ne živi samo u prostoru, već i u obliku, zapravo, u njihovoj konstrukciji, a put do kubizma i to onog senzibilnog, realističkog, "izdajničkog" nije bio daleko i Dobrović ga je prešao u svojim crtežima.

To je bio više eksperiment nego rezultat, a umetnik je kasnije sam zapisao: "U Parizu sam ostao sve dok nisam utvrdio da je moj crtež postavljen na solidnu osnovu i da sam zbog toga osposobljen da pravim ozbiljnu umetnost".

Ova "ozbiljna" umetnost odvela je Dobrovića do kubizma, ali ga je zadržala i problemima forme.
Figura u prostoru, insistiranje na temi i istorijski motivi ilustruju njegovu težnju da preko asocijacija ostvari "monumentalni stil 20. veka".

Petar Dobroviæ - Gospoða Olga Dobroviæ 1938.

Posle 1922. u Dobrovićevom slikarstvu se pojavilo kolebanje između racionalnog i emotivnog, forme i boje. Iako je u to vreme i dalje bio "umnik", on je osećao jedan nov slikarski ideal, stran kubističkoj borbi za prostor i modelaciju.

Da bi se oslobodio od konstrukcije on je morao da je detaljno ispita, a njena negacija je došla kao poslediča tih ekperimenata.

Sunce dalmatinskih pejzaža učinilo je da dugo sputavana emocija najzad progovori svojim punim i potpunim jezikom, te je on posle 1926. ulazio u period svoje pune zrelosti. Uspeo je da nađe sopstveni slikarski izraz, autentičan u odnosu na temperament i emocije i njega je gradio dugo i strpljivo.

Trovrsna tematika (pejzaži, portret i akt) koju je slikao u četvrtoj deceniji, pokazala je duboku koncentraciju na suštinska pitanja slikarstva, na probleme boja, odnosa, kompozicije i ritmova, ali nikada nije prešao granice realnog, jer ljubav za prirodu nikada nije bila izgubljena.

Njegova slikarska zaostavština nalazi se u Galeriji "Petar Dobrović" u Beogradu u ulici Kralja Petra, koja pripada Muzeju savremene umetnosti.